Рок за именовање председавајућег Савета министара БиХ истекао је још 21. децембра прошле године, а нови председавајући још није преузео дужност.
Засад се зна да нови председавајући треба да дође из редова политичких представника српског народа и да је кандидат за то место Зоран Тегелтија, некадашњи министар финансија Републике Српске.
Нови председавајући Савета министара не може да буде именован зато што представници хрватског и бошњачког народа у Председништву БиХ, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, Тегелтијин избор условљавају усвајањем Националног годишњег програма за НАТО, познатог по скраћеници МАП, чему се, у складу са Резолуцијом о војној неутралности, противе политички представници Републике Српске.
Представник хрватског народа у Председништву Жељко Комшић експлицитно је истакао да је услов за именовање новог председавајућег Савета министара усвајање МАП. Он је такође изразио жељу да садашњи Савет министара остане на дужности у техничком мандату и у наредне четири године уколико до тога не дође. То је сасвим могуће, јер Устав БиХ не познаје институцију превремених избора.
Колико дуго може да траје агонија око формирања Савета министара? Хоће ли садашњи сазив овог тела остати у техничком мандату до 2022, када ће бити одржани следећи избори у БиХ, или ће политички прваци трију конститутивних народа наћи компромисно решење?
Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара уверен је да садашњи сазив Савета министара неће трајати четири године у техничком мандату, јер ће српски министри из Савеза за промене, како каже, одустати од игре коју играју бошњачки и хрватски чланови Председништва, по налогу Бакира Изетбеговића.
„Његов циљ био је да само копредседавајући Представничког дома буде из СДА, да не би био из неке друге странке“, напомиње Козомара. „Када је то остварио, добио је и председавајућег Савета министара у техничком мандату, који је истовремено и посланик у Представничком дому. Дакле, једна невероватна комбинација која је резултат изиграног договора победничких странака у БиХ.“
Козомара, како каже, не верује да ће три српска министра у садашњем Савету министара, Мирко Шаровић, Игор Црнадак и Драган Мектић, који припадају опозиционом СЗП, имати храбрости да остану министри у техничком мандату наредне четири године.
„Њихово напуштање Савета министара, са оним што Додик нескривено припрема — да сви Срби напусте заједничке органе ако то буде потрајало — значило би и почетак дефинитивног краја Босне и Херцеговине“, тврди Козомара.
Он, како каже, претпоставља да ће се у игру око формирања Савета министара укључити и Канцеларија високог представника и америчка амбасада, свесни сулуде игре Бакира Изетбеговића и оних који се заклињу у БиХ, а у ствари раде на њеном разбијању.
„Два су сценарија могућа“, предвиђа Козомара. „Или да се у наредних месец-два формира Савет министара, онако како је закон предвидео, или да БиХ крене на пут са кога више нема повратка. Све што се данас говори у Сарајеву неодољиво подсећа на деведесете године, када је Алија Изетбеговић увео БиХ у крвави рат из ког ни до данас нисмо дефинитивно изашли.“
Веома је занимљиво да управо из странака које су вербално најприврженије државном нивоу власти у БиХ и које су најгромогласније поздравиле резултате избора, опструирају избор новог Савета министара, обесмишљавајући демократију у БиХ, коментарише Милан Ситарски из мостарског Института за друштвено-политичка истраживања.
„И то чине форсирањем једног проблема који уопште не мора да буде акутан. Већ је (амерички) државни секретар Помпео у свом писму Председништву нагласио да се усвајањем тог документа (МАП) уопште не прејудицира чланство у НАТО“, наглашава Ситарски. „Али господа Комшић и Џаферовић у свом обраћању трећем члану Председништва Милораду Додику одбијају да сами подвуку те чињенице, него баш инсистирају на тој идеолошкој компоненти формалног ступања у НАТО, иако знају да за то нема никакве шансе.“
То, према речима Ситарског, значи да Џаферовић и Комшић само покушавају да одрже садашњи Савет министара, чиме чине медвеђу услугу опозицији у Републици Српској.
„Имам утисак да би они чак желели да се што пре имплементирају изборни резултати на државном нивоу и да онда изађу из састава Већа министара, како би могли да постану опозиција на свим нивоима, јер их је врло скупо коштало то што су на ентитетском нивоу били опозиција, а на државном власт“, наглашава Ситарски.
Ситарски није сигуран да ће код Комшића и Џаферовића превладати разум и патриотизам.
Од техничког питања, које, према мишљењу Ситарског, не води нужно ка чланству у НАТО-у, двојица чланова Председништва праве врховно политичко питање и то на начин који блокира формирање власти.
„Политички су мотиви у питању, што је легитимно, али је страшно што се тиме обесмишљава сама институција избора. Тако да они који су највише упозоравали да ће Додик и Човић направити блокаду, праве блокаду“, закључује Ситарски.
На Комшићеве изјаве реаговали су највиши званичници РС. Заједнички именитељ ових реакција је да се ради о изигравању изборне воље грађана. Подсећамо, док у старом сазиву Савета министара места заузимају политичари из Савеза за промене, који су били победници претпрошлих избора на нивоу БиХ, на прошлим изборима је место српског члана Председништва БиХ, али и већину у босанскохерцеговачком парламенту, освојила коалиција окупљена око Милорада Додика и његовог Савеза независних социјалдемократа.
