Ердоган притом није објаснио на какву врсту ревидирања мисли, али је индикативно то што је најавио и трилатерали састанак Турска–БиХ–Хрватска, без помињања српског фактора.
Да ли Ердоган има моћ да издејствује ревизију Дејтонског споразума и куда би то одвело? Шта су праве намере ове политички осетљиве иницијативе?
Наши саговорници, професор др Стевица Деђански и политички аналитичар Анђелко Козомара, сагласни су да Турска није у могућности да сама тако нешто изведе јер, како наводе, немају основ за то. Оба саговорника подсећају да то могу да ураде само велике силе уз пристанак сва три народа у БиХ и Србије и Хрватске као државе које су гарант споразума.
Дугорочно гледано, иако професор Деђански тврди да је ова изјава само на нивоу дневне политике, Козомара има „црв сумње“, јер како истиче — кључ свега зависи од тога како би та ревизија изгледала.
„Ердоганова порука може да значи само даљи раскол у БиХ међу политичким лидерима три народа. Његова порука може да се тумачи на више начина и да се чита како коме одговара, па и као намера да се распакује Дејтонски споразум и да се направи унитарна држава, што желе Бошњаци. Дакле, без ентитета. Друга варијанта је да се БиХ као нефункционална држава подели на три конститутивна дела. Али ми само можемо да нагађамо шта је он мислио“, каже Козомара.
Професор Деђански сматра да Ердоганова изјава треба да нас занима само у контексту српског интереса.
„Ако они желе да промене науштрб српског народа, ми то, наравно, нећемо да дозволимо је је Србија гарант Дејтона, а и имаћемо подршку наших пријатеља Русије и Кине да се то не дозволи. А ако то води у правцу да Република Српска добије своју државност, ми са тиме немамо проблем“, напомиње професор Деђански.
Коментаришући Ердоганову најаву да ће се у будућности одржавати састанци на нивоу Турска–БиХ–Хрватска, Деђански каже да је било какав састанак те врсте немогућ без Републике Српске.
И Козомара мисли да Срби не треба да се обазиру на Ердоганову изјаву јер Дејтонски споразум може да се распакује само уз сагласност српског фактора.
„У самом Дејтонском споразуму пише да се промене обављају уз сагласност свих народа и два ентитета. Дакле не уз сагласност Ердогана или било ког страног лидера“, напомиње Козомара.
Наш саговорник подсећа да Хрвати желе свој ентитет у БиХ, то је Херцег-Босна, и да то није нова прича. Деђански додаје да Турска није, бар засад, спремна да поквари односе са Србијом који су на највишем нивоу у новијој историји.
У сваком случају, треба подсетити да је Алија Изетбеговић БиХ оставио Турској у аманет, а да је Санџак још почетком деведесетих на референдуму изгласао припајање матици Босни и Херцеговини. Ако би дошло до било каквог распакивања или ревизије Дејтона, није невероватно замислити да би то покренуло лавину која би довела до нових тензија, па могуће и до промене граница.
