Моравчевић, који је имао увид у архиву Уједињених нација, каже да се тамо и даље налази низ извештаја који побијају сада већ општеприхваћену слику рата у БиХ, али за које није дозвољен приступ јавности.
Политика рада Савета безбедности УН је да свака стална чланица може да скине неку тачку дневног реда која јој се не свиђа, а у име америчке администрације то је радила Медлин Олбрајт, која је скинула низ извештаја међу којима и писмо првог команданта „плавих шлемова“ Сатиша Намбијара који је писао да није био сведок никаквог геноцида нити ичега што би по обиму пришло близу проценама које су измислили медији.
„Намбијар је навео да је то класични грађански рат и да ту нема неког посебног кривца. Он је изнео и аргументе, и то је Бутрос Гали примио, али је Мадлин Олбрајт тражила да се то избаци“, каже Моравчевић.
Намбијарово писмо само је једно у низу оних докумената који никада нису угледала светло дана, а који сакупљају прашину у Архиву сталних чланица СБ УН. Моравчевић, који је у својој књизи писао о ратовима у бившој Југославији, добио је дозволу од Бутроса Галија, којег је лично познавао, да прегледа Архив.
„Међутим, пошто је Бутрос Гали био озлојеђен да га Американци неће подржати за други термин, он је мени дозволио да то писмо видим“, каже Моравчевић.
Олбрајтова је сакрила извештај о Рачку у ком је писало да наводни побијени албански цивили на ногама имају аустријске војне чизме и делове аустријске војничке опреме. Моравчевић наводи да нису разматрани ни прави извештаји официра УН с терена из Сарајева, у којима је писало да су муслиманске снаге из заштићених зона деловале по српским положајима, као ни извештај од 19. октобра 1994. генерала Мајкла Роуза да су снаге Алије Изетбеговића кренуле у офанзиву из зоне безбедности и да крше примирје.
„Сећам се једног дела где се тврди да су српске снаге силовале 50.000 жена, а онда је неко послао извештај да српске снаге нису имале толико људи да то изведу“, каже Моравчевић.
Архив сталних чланица СБ налази се на Менхетну и велико је питање да ли ће ико икада видети те извештаје, јер СБ нема политику попут америчке владе да сви тајни списи морају бити отпечаћени након протока одређеног времена.
