Добра вест из те магичне државе уследила је након низа од 12 земља, које су у 2018. години подржале Београд и међународно право, а то су Мадагаскар, Соломонска Острва, Лесото, Суринам, Гренада, Комора, Бурунди, Доминика, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гвинеја Бисао, Папуа Нова Гвинеја.
Из Министарства спољних послова најављују да ће се том низу од 13 земаља ускоро придружити још четири.
На том архипелагу од 200 острва, смештених између Јапана и Аустралије, само осам је насељено. На њима живи 21.000 људи, а годишње их посети и осам пута више туриста, због чега је главни услов за добијање визе оверена заклетва којом се сваки путник однедавно обавезује да на острву неће оставити никакве отиске, осим оних које ће киша и океан избрисати.
Палау је тиме постао прва земља која је увела заклетву у закон. Темељи се на дугогодишњем напору да се заустави претерано уништавање и искоришћавање природних ресурса. А казна је до милион долара.
Захваљујући председнику Томију Ременгесу, који је тренутно у Београду, на острвима се граде само хотели са пет звездица, како би се спречила штета која би могла да настане као резултат масовног туризма.
Најближи град — главни град Филипина — Манила, од Палауа, који је стекао независност 1994. године, удаљен је 1.675 километара.
Острва чије су кречњачке и вулканске стене прекривене смарагдним шумама, које попут жељених облачића искачу из океана, између осталог имају и уточиште за морске псе величине Калифорније.
Неки извори Палауанце описују као хедонистичку нацију и тако објашњавају извештаје УН да је четвртина одраслих конзумирала марихуану. Следећи по тој статистици су Италијани и Американци, који с процентом од 14 одсто заостају за житељима Палауа.
Оно по чему је Палау ипак најпознатији, свакако су природне лепоте, од којих вам застаје дах и ту му нема „равног“ у свету.
Авантуристичко роњење уз коралне гребене, претраживање олупина бродова из Другог светског рата, истраживање скривене пећине и тунела… а праву пустоловину представља јединствен доживљај роњења.
Мадагаскар, четврто по величини острво — после Гренланда, Нове Гвинеје и Борнеа, међу најлепшим је на свету. Велики је произвођач сафира, али становништво и поред те чињенице не живи у обиљу.
Историја тог острва, богатог необичном флором и фауном, као и јединственим обичајима: милионима година било је део афричког континента. До 17. века на острву је живела птица слон, која је била висока до три метра и тешка и 400 килограма. Специфичност је и баобаб — дрво које живи хиљадама година. Због изгледа грана зову га „дрво окренуто наопако“.
Између јуна и септембра могуће је видети и обичај — Фамадихану, који подразумева плес с мртвима — које локални становници за ту прилику на сваких неколико година ископају из земље, намиришу, умотају у свилу…
Соломонска Острва, архипелаг су у јужном Тихом океану на коме је време стало. Скуп од више од 1. 000 острва назван је тако, јер се веровало да је ту скривено благо краља Соломона.
Становништво, без обзира на разноликост и чињеницу да говори више од 70 језика, живи од океана. Њихова тамна боја коже, а светла коса збуњују и научнике. Током најнемирнијег периода у историји — Другог светског рата, у једној од лагуна био је насукан бивши амерички председник Џон Кенеди.
Лесото је мала краљевина окружена Јужноафричком Републиком. Једина је земља која се цела налази изнад 1.400 метара надморске висине, због чега је често зову „Краљевство на небу“. Поседује ризорте за елитни туризам. 85 одсто становника зна да чита и пише, што Лесото чини и једном од најписменијих нација у Африци, 35 одсто мушкараца ради у рудницима, између осталог и дијаманата.
У тој краљевини је забрањено бити љут на јавном месту, али и избегавати одговоре на постављена питања. За тај народ је увредљиво и ако дођете у земљу, а нисте научили неколико речи на њиховом језику.
Суринам је најмања држава у Јужној Америци смештена на обали Атлантика. Главни град Парамариба могао би да буде светска престоница толеранције, јер се у њему једна до друге налазе католичка и лутеранска катедрала, џамија, синагога, хиндуистички храмови, али и светилишта аутохтоних религија. Изграђен од дрвета, специфичне холандско-креолске архитектуре, на листи је Унеска.
Због бруталности Холанђана према робовима и урођеницима, која је управо у тој земљи кулминирала, Суринам је након стицања независности 1975. године у борби против холандског утицаја отишао толико далеко, да се одрекао својих држављана који живе у Европи. Да није тако, имао би најбољу фудбалску репрезентацију на челу са Рудом Гулитом.
Суринам, кога зову и земљом изненађења, обилује природним лепотама и необичним животињским врстама, попут отровне жабе краљевско плаве боје. Само једне године у њој је откривено 60 нових биљних и животињских врста.
Доминика је због своје лепоте изабрана за место снимања доброг дела „Пирата с Кариба“. Острво је најбоље чувана тајна Кариба, јер се становници труде да га заштите од најезде туриста. Оно крије и друго највеће термално језеро на свету „Боилинг Лаке“. Колумбо је открио острво у недељу, због чега је названо Доминика. Европљани су га последњег колонизовали због снажног отпора домородаца. Независност су стекли пре 40 година.
Гренада — очаравајућа је острвска земља на југоистоку Карипског мора, 160 километара од Венецуеле. Цело острво мирише на мускатни орашчић, а због велике производње тог и осталих зачина Гренаду зову „острво зачина“. У развоју су трговина и туризам. Раже, корњаче, најразноврсније шарене рибице, корали, прелепе боје океана и нетакнута природа чине нестваран призор лепоте.
Коморска острва — такође чаробна, а мала земља у Индијском океану, чија историја датира из шестог века. Комори, удаљени стотинама километара од Мадагаскара и Сејшела, противотров су за све уморне од посла и градског живота. Успавани градови, вулкани у позадини и шуме пуне лемура чекају да буду откривени.
Независност је стекла од Француске 1975, од када је преживела скоро 20 државних удара. Привреду заснива на пољоприведи и рибарству. За ту државу најбоље знају навијачи црвено-белих, јер је то домовина Ел Фарду Бена, као што знају и за Суринам по бившем играчу Мичелу Доналду.
Бурунди је држава у источној Африци без излаза на море. Према неким подацима, најсиромашнија је земља на свету, оптерећена етничким сукобима. Главни извозни производи су кафа и чај, али и руда попут злата. Први становници били су Пигмеји — афрички народ чија просечна висина не прелази 150 центиметара. Независност су стекли од Белгије.
Сао Томе и Принципе је држава састављена од два острва удаљена 140 километара и заборављени је рај. Према подацима светске туристичке организације, за многе путнике, нарочито оне искусне, идеална места су она која нису окупирана туристима, а то је управо та најмања афричка држава. Прашуме, архитектура из португалске колонијалне ере и ризорти на плажи нешто су посебно, а ту је и први еколошки хотел у Африци. Обилује местима за роњење и посматрање китова и делфина. Сао Томе се налази готово на екватору и на њему је прво насеље подигнуто 1493. године.
Либерија је уз Етиопију једна од две државе на афричком континенту коју Европљани никад нису колонизовали. Основали су је ослобођени робови из САД, који су главни град Монровија назвали по Џејмсу Монроу, петом америчком председнику. Матична је лука за 15 одсто светске трговачке морнарице и град са једним од највећих стадиона у Африци.
Гвинеја Бисао је западноафричка земља која је међу последњима у Африци постала независна. Са 1,8 милиона становника најмалобројнија је земља на континенту и једна од најсиромашнијих на свету. Гвинеја Бисао је „парче Бразила“ у Африци по музици, језику, шароликости боја, природним лепотама и плажама које се, иако напуштене, сматрају најлепшим на планети. Половина становништва су анимисти — људи који верују да све што постоји има душу, од биљака до камена. Посебна атракција су мравињаци термита, који могу бити високи као и просечно дрво. Потврђена налазишта боксита и нафте слабо се експлоатишу због недостатка инфраструктуре. А рибу експлоатишу стране флоте.
Папуа Нова Гвинеја — нестварни свет — држава у Океанији, између Аустралије и Азије, место је контрадикторности, посебних природних обележја и обичаја заосталих из давних времена. У тој држави се говори око 800 језика, док службени енглески разуме мање од пет одсто грађана.
Једна је од најмање културолошки и географски истражених држава света.
Верује се да постоји велики број неоткривених врста биљака и животиња у нетакнутој дивљини унутрашњости Папуе. Папуа је најпознатији подводни рај на свету за фотографе и рониоце, али и земља у којој истраживачи трагају за изгубљеним племеном Јаифо, чији су припадници познати као ловци на људске главе.
