Споразумом који су 17. јуна прошле године потписали премијери Грчке и Македоније, Алексис Ципрас и Зоран Заев, Грчка је испословала преседан какав у историји (не само модерној) никоме није пошло за руком — да једна земља промени име.
Државе су мењале имена и раније. Некадашња Горња Волта постала је Буркина Фасо, Заир је постао Демократска Република Конго, Тангањика је уједињењем са Занзибаром постала Танзанија. Међутим, ниједна земља никада није пристала да промени име не би ли постала чланица неке међународне организације, као што је то урадила Македонија.
Иако је у преговорима вођеним под патронатом Сједињених Америчких Држава Грчка добила максимум уступака од Македоније, грчко друштво је по питању прихватања Преспанског споразума дубоко подељено.
Према истраживањима јавног мнења, чак 70 одсто грчких грађана је против ратификације тог споразума, а десетине хиљада грађана у недељу на атинским улицама и насиље које је пратило демонстрације показују да страсти у Грчкој расту и да нема великих изгледа да се ускоро смире. Премијер Ципрас је решен да прогура Преспански споразум кроз Парламент и највероватније већ има већину.
Преспански споразум послужио је свима, и опозицији, и власти, као средство за политичко прегруписавање и редефинисање политичке мапе те земље.
Грчка опозиција користи сваки тренутак и сваку ситуацију која може да доведе до политичке кризе у Грчкој, како би остварила циљ који су поставили пре две године — да дође до превремених избора, објашњава Никос Пелпас, дописник грчке телевизије ЕРТ из Београда.
„С друге стране, мислим да је све то узалуд, јер је премијер Ципрас већ обезбедио већину у Парламенту“, каже он.
Од 300 посланика у Ареопагу, Сириза има 145 посланика. Поред припадника своје политичке групације, Ципрас је обезбедио и гласове министарке туризма Елене Кунтуре, припаднице Независних Грка, чији је лидер Панос Каменос недавно напустио Владу, као и центристичких посланика Ставроса Теодоракиса, Спироса Ликудиса, Јоргоса Мавротаса и Спироса Данелиса, као и још једног посланика Независних Грка Танасиса Папахристопулоса.
Тако је Ципрас дошао до броја од 151 посланика, али ту није крај. Лидер Демократске левице Танасис Теохаропулос такође је подржао Преспански споразум. Он је након те одлуке избачен из коалиције Покрет за промене. Још је нејасно како ће гласати заменица министра јавне сигурности Катерина Папакоста, бивша чланица Нове демократије. Она још није службено објавила хоће ли гласати за Споразум или не, али изгледа да Ципрас очекује и њен глас. Тако се владина већина повећала на 152 или 153 посланика.
Иако истраживања показују да не само да 70 одсто грађана не подржава Преспански договор, већ и да 60 одсто гласача Сиризе стоји на истом становишту, Влада је, према Пелпасовим речима, решена да то питање ове недеље скине са дневног реда.
„Ципрас то питање покушава да затвори што пре, зато што оно није популарно, како би следеће месеце, до маја или можда до октобра, када ће бити редовни избори, посветио повећању популарности своје партије и како би угрозио Нову демократију, која ће највероватније бити водећа партија на следећим изборима“, сматра Пелпас.
Грчка је од 1948. године, када је тадашњи амерички председник Хари Труман поставио доктрину која носи његово име, део света којим доминирају САД и до сада никада није повукла ниједан потез који би био у супротности са главним током америчке политике.
Стога је тешко поверовати да би Нова демократија, да је на власти, радила различито у односу на Сиризу када је у питању Преспански споразум.
„Верујем да је тако, мада Нова демократија каже да би она преправила Споразум. Међутим, нисам сигуран да би Скопље прихватило да поново разговара о тој теми. Мислим да Нова демократија не би гласала другачије да је на Сиризином месту, јер никада нису гласали за нешто против САД“, тврди Пелпас.
Он напомиње да барем половина посланика Нове демократије дели мишљење својих колега из Сиризе да је Преспански споразум добар.
„Међутим, то не смеју да кажу, јер је партијски врх одлучио да буде против како би добио наклоност народа и неких националистичких кругова, пошто Нова демократија губи гласове на крајњој десници. Због тога морају да држе ту позицију, иначе би гласали за Преспански споразум. Верујем да ће следећа Влада, чак и уколико је буде формирала Нова демократија, гласати за Споразум, ако он сада не прође у Парламенту“, објашњава грчки новинар.
Преспански споразум је изазвао пометњу и прегруписавање на грчкој политичкој сцени, каже Пелпас, а оно што је извесно, јесте укрупњавање политичке сцене. Како сада ствари стоје, у нови сазив Ареопага неће ући доскорашњи Ципрасов коалициони партнер Независни Грци, као ни РЕКА и Савез центра.
Посланици тих партија тражиће нове савезе или ће прелазити у партије које имају извесне изгледе да уђу у Парламент. То ће довести до тога да ће се посланици левице и центра приклонити Сиризи, а посланици деснице Новој демократији.
