Табашевићу (32) је признање уручио професор Зоран Пауновић, председник жирија за доделу награде.
Талентовани писац је 65. добитник НИН-ове награде, а одлуку је донео жири у којем су, поред Пауновића, били Тамара Крстић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић.
Награђени писац је прво захвалио својим учитељима који су говорили и писали језиком којем и сам припада.
„Моји учитељи су и живели на том језику. Живот се у том језику десио и мени у Мостару, непуних годину дана након мог рођења. Породични мит о синовљевом стасавању каже да је Бошњак Табашевић Владимир попричао са непуних годину дана течно као тетка“, нагласио је Табашевић.
У том језику, наставио је, после доста година „витак“ је налетео на Милоша Црњанског, видео Момчила Настасијевића, хватао манијака како чачка руже на гробу Војислава Деспотова и схватао напослетку, јер је имењаку Владимиру Копицлу тако дунуло, да се историја не понавља.
„Ова поименце и стиховима поменута четири тела седе тамо где су у овој сали била предвиђена места за чланове моје најуже породице. Мојих крвних сродника вечерас овде нема. Пореклом од рудара, пилота, таксиста, зубара, партизана, Срба, Хрвата… последица сам слепог усуда сваког члана те породице понаособ да јурца свим срцем за својим за идеалима. Толико лудо, као себи у инат“, истакао је Табашевић.
Он је открио да потиче из породице која није успела да не наседне макар на једну друштвено-политичку заблуду кроз различите државе у којима је живела, њихове режиме и политичке пројекте.
„Мој брат као неки Одисеј транзиционе Србије заједно са толико других које познајем, стиснут изнудицама овдашњих прилика, егзистенцијално решење потражио је као послуга на туристичким крузерима Америке. Родитељи су свако од своје страсне болести умрли. У мојим романима и мојој поезији чита се тај егзистенцијални мрак. Челом читалац дотиче све то хладно из мог живота, литерално обрађено ка неком особеном књижевном изразу“, казао је Табашевић.
Он је додао да особеност тог израза није у трагичности која води порекло из његовог реалног искуства.
„Напротив, та особеност је у специфичној живости језика на којем пишем. Вечерас сам радостан и вољан да се похвалим коцкицама које су ми у животу пале. Овде сам да се похвалим језиком који сви разумемо и да вас подсетим на његово богатство. Овде сам јер тек намеравам да испитујем тај језик. Напослетку хвала свима нама који волимо књижевност и који се волимо нашим најлепшим језиком на свету до којег нам је управо због љубави коју на њему изражавамо толико стало“, казао је Табашевић.
Новчани износ НИН-ове награде је милион динара, а спонзори су „Збербанка“, општина Стари Град, као и домаћа и страна компанија које су одлучиле да остану анонимне, како би сва пажња била усмерена на писца и његово дело.
