Пацифичка држава Палау је 13. која је пoвукла признање самопроглашеног Косова и, према очекивањима шефа српске дипломатије Ивице Дачића, у наредних неколико месеци број земаља које су признале Косово пашће на 96, од укупно 193 чланице Уједињених нација.
То значи да ће намера такозваног Косова да постане пуноправна чланица УН, што би значило потврду његове самопроглашене државности, имати подршку мање од половине држава у УН. Симболично гледајући, очигледно се спољнополитичко клатно помера на страну Београда и неспорно је значајно да већина држава буде против пројекта независног Косова.
Али шта то конкретно значи за позицију Београда и може ли се одразити и на доношење будућих одлука у некој од ситуација у наставку дипломатске битке за статус КиМ?
Саговорници Спутњика, некадашњи амбасадори Србије при Уједињеним нацијама, Федор Старчевић и Павле Јевремовић, сагласни су да број држава које у Генералној скупштини УН признају Косово неће бити опредељујући с обзиром на то да се кључ за пријем у УН налази у рукама Савета безбедности.
„Неће се о питању Косова гласати у Генералној скупштини. Та ствар ће се решавати на заседању Савета безбедности, од кога искључиво и зависи“, каже Старчевић. Тачно је да Генерална скупштина УН двотрећинском већином изгласава пријем нове чланице УН, али тек на препоруку Савета безбедности. А да би Савет безбедности упутио такву препоруку потребно је да о томе позитивно гласа девет од 15 чланица, под условом да ниједна од пет сталних чланица СБ УН није против тога.
Добро је познато да је довољан и само руски вето на предлог да Косово добије столицу у УН, који је известан, па да буде спречен такав сценарио. Какве су, међутим, шансе за заобилазни пут до столице Приштине у УН тако што би се прво ишло на статус државе посматрача гласањем у Генералној скупштини?
„То су већ могли да пробају да ураде да су хтели“, каже Јевремовић, али и напомиње да је статус „државе посматрача“, који тренутно имају само Ватикан и Палестина, нека врста политичког ћорсокака. Он напомиње да је једино Швајцарска намерно хтела прво да буде посматрач. Тек после више деценија прихватила је да уђе у чланство.
Некадашњи амбасадор Србије у УН сматра да ће о косовском питању одлучивати велики, а да Американцима Косово очигледно више није у фокусу. Иначе би, уз њихов притисак на земље које су сада одлучиле да повуку признања, то била друга прича, каже Јевремовић.
„Очигледно је та фаза превазиђена и иде се на неко друго решење“, оцена је саговорника Спутњика.
Зато у ситуацији у којој је још много непознаница, чињеница да би пројекат Косово подржало мање од половине чланица УН, могла би да има и конкретан значај у случају гласања за статус посматрача у УН, ма колико сада изгледало да то Приштину не занима.
Пошто су се изјаловила њена, али и очекивања Запада о релативно брзом добијању столице у УН, у потпуно измењеним међународним околностима од оних од пре 11 година када је уз помоћ пре свега америчких спонзора сама прогласила државу, добро је бити спреман и за варијанту уласка у УН на мала врата.
Највећи број овдашњих медија, али и оних на албанском језику, марта прошле године писао је о немачком плану који по угледу на модел Палестине подразумева да Косово најпре добије чланство посматрача у УН.
Како је тада за Спутњик објаснио Јевремовић, доношење такве одлуке не зависи од Савета безбедности, већ од две трећине чланица у Генералној скупштини УН.
Посматрачи имају право да одрже говор на заседањима, али не и да гласају о резолуцијама. А када не може боље, у односу на садашњу ситуацију када приштински званичници у здању на Ист риверу једино могу по ходницима да препадају дипломате других мисија и челнике УН, и то је нешто.
Зато спуштање бројке признања испод половине чланица УН у неком тренутку може да буде од конкретног значаја.
