То би, каже, био темељ за претпоставку да је могућ повратак за сто са Федериком Могерини и наставак дијалога.
Хан је у интервјуу за Н1 рекао да је у Давосу разговарао и са председником Србије Александром Вучићем и са косовским председником Хашимом Тачијем, који, каже, знају да је решење нужно.
„Обојица схватају мој предлог, још једном сам их детаљно упознао с предлогом и у наредних неколико дана очекујем њихов позитиван одговор. Разумеју да Косово и Србија свакако морају да седну за сто како би ове трговинске, назовимо их иритацијама, једноставно поспремили, да је то темељни услов за наставак конкретних разговора и конкретног дијалога“, истиче Хан.
Србија, што је савршено разумљиво, каже — ако то не решимо, не можемо даље ни о чему да разговарамо, додаје Хан.
Али и с косовске стране постоје тзв „trade irritations“, које треба адресирати и које ја свакако намеравам да адресирам, додаје.
„Да скратим причу, уверен сам да се можемо ухватити у коштац с овим проблемом, те претпостављам да се дијалог између Србије и Косова може наставити до краја године“, каже Хан.
Председници посежу за телефоном
Говорећи о региону, он каже да је однос Србије и Косова напредовао, а да је било догађаја у протеклих неколико недеља који су у прошлости доводили до посезања за оружјем са обе стране.
„Данас председници тих држава посежу за телефоном и зову једни друге“, истиче Хан.
Према његовим речима, то су неки позитивни помаци када посматрамо дужи временски период.
„Наравно да у међувремену и са једне и са друге стране буде корака уназад, но не смемо допустити да нас то обесхрабри. Увођење увозних такси од стране Косова је један такав корак уназад и сада треба тражити решење“, каже Хан.
Он сматра да су заједничким снагама протеклих неколико година на Балкану направљени значајни искораци.
„Близу смо одлуке грчког парламента о прихватању споразума о мењању имена Македоније у Северна Македонија, крећем од претпоставке да ће то бити решено и то је гигантски успех и сâм сам уложио много труда и времена у развој те државе од 2015, Албанија такође чини успешне искораке“, оценио је он.
На питање шта данас ЕУ има да понуди државама које желе да постану чланице, Хан каже да је његов лајт мотив у политици суседства.
„А то важи и за балканске државе-кандидате за чланство — да ћемо или ми у Унији извозити стабилност изван ЕУ, или ћемо увозити нестабилност у Унију. А свима нам је јасно да одрживи мир, привредни развој, друштвени развој, помирење, да ништа од тога није могуће ако свака од некадашњих држава нема европску перспективу. Од тога наравно профитирају и постојеће државе-чланице, грађанке и грађани Европске уније“.
Ко има кључ?
Хан каже да врата ЕУ јесу отворена и да свака држава има кључ тих врата и може да их отвори.
„Неке су државе боље припремљене, друге слабије. Ми смо као Комисија прошлог фебруара објавили нашу стратегију за Балкан, у којој смо јасно зацртали да свака нова држава може постати чланица, тек када је решила све билатералне размирице и конфликте.“
Хан није желео да прецизира која држава је у овом тренутку најближа „да тај кључ и употреби“.
„Неко ће рећи то су Црна Гора и Србија, јер се с њима већ конкретно преговара, с Црном Гором је отворено највише преговарачких поглавља, са Србијом отварамо стално нова, но тиме није речено да ће те државе прве проћи кроз замишљени циљ“, каже.
Често то упоређујем са регатом, све је темељено на заслугама, свако за себе сноси одговорност коликим корацима и каквим темпом иде напред, каже он.
„Нема никаквог ограничења брзине, али позитивне промене морају бити одрживе, поготово, на пример, у борби против корупције, развоју владавине права, развоју предузетништва. А то тражи своје време, неки су бржи, а неки спорији“, поручује Хан.
