Трамп је побиједио на америчким предсједничким изборима на којима је морао да изгуби и самим тим пробудио наду милионима Американаца који су дјеловањем система били бачени у сиромаштво и очај. Наговјештај да ће се Америка „вратити кући“, био је дочекан са олакшањем и у највећем дијелу свијета, посебно оном који је на својој кожи осјећао убилачке посљедице америчког империјализма.
Али, од првог па до данашњег дана, Трамп је био мета сурових и ирационалних напада америчке „дубоке државе“, невидљиве али моћне мреже супербогатих људи који су осјетили да његове политике могу значити слабљење, или крај њихове неконтролисане моћи. Сукоб је толико велики и обухватан, да по бројним елементима (чак и по процјенама америчких медија главног тока) личи на грађански рат.
Доналд Трамп је далеко од лидера којег би пожељели људи који вјерују у равноправност и социјалну правду. Он представља дио америчког естаблишмента, али оног који је мање опасан од до тада владајућег, који своју моћ заснива на креирању новца и финансијским шпекулацијама.
Стога се, сасвим природно, двије године касније овај сукоб испољио у својој огољеној форми. Изгубљена су идеолошка, политичка или друга предувјерења. Класичне политичке подјеле на републиканце, демократе и покојег независног кандидата сведене су на једно једино питање — за или против Трампа.
Због тога се може закључити да је његова улога, ма колико некоме изгледала неорганизована или без стратегије, много значајнија од његове политичке судбине.
У том немилосрдном политичком обрачуну постоје теме које су у првом плану јавности, али и оне које се пажљиво крију. Можда због тога што су оне много важније.
Сукоб предсједника и Конгреса, који је произвео најдужу блокаду федералне владе, око изградње зида према Мексику, на насловним је странама јер је у питању, наводно, неких 5 или 6 милијарди долара о којима Конгрес води рачуна. Међутим, много је важније да је Трамп до сада био стварно онемогућен да макар почне са остварењем својих изборних обећања. Наиме, он је најавио да ће бити уложено хиљаду и сто милијарди долара у обнову оштећене америчке инфраструктуре.
У Америци има 600 хиљада мостова од којих је више од четвртине структурно нестабилно. Готово сва остала инфраструктура налази се у сличном стању. Четири хиљаде брана показују озбиљне недостатке, док је 46 хиљада миља међудржавне жељезничке пруге старо више од пола вијека и дословно се распада. Сваке године се деси више од 240 хиљада кварова у водоснабдијевању, а 420 хиљада подручја је хемијски веома загађено и небезбједно за здравље становништва.
Упркос свему, Конгрес сматра да је (не)градња зида према Мексику најважније питање за Америку.
У години када је ступио на дужност, Доналд Трамп се суочио са чињеницом да су цијене акција на берзи биле прецијењене за 80 одсто. На тржишту некретнина је 27 одсто послова било у домену поништења права на ослобађање од хипотеке, корпорације су биле задуженије него икад, јер је износ њиховог дуга био 2,4 пута већи од њиховог дохотка, а 2.073 компанија су биле на ивици банкрота.
У међувремену су бројеви који описују америчку економију постали љепши. Не много, али значајно, будући да су дуго времена свједочили о сталном економском паду.
Доналд Трамп је, по свему судећи, остварио тихо примирје са челницима Волстрита. Политика постепеног подизања референтне каматне стопе, за коју се опредијелио ФЕД (конзорцијум америчких приватних банака), показала се корисном за повећање запослености и цијене рада. Ово двоје се несумњиво могу сматрати највећим успјехом његове половине мандата.
Али и на овом домену резултат остаје неријешен, будући да је ФЕД за ову годину најавио „успоравање“ ове политике, иако су њени ефекти били корисни за америчку економију. Скептици би рекли да је тиме послат сигнал предсједнику Трампу да момци са Волстрита могу да буду добри, али и не морају.
Стога се треба сложити са Џералдом Селентеом, једним од најуспјешнијих прогнозера глобалних трендова, да се овакво понашање ФЕД може назвати „економски једанаести септембар“ (алузија не терористички напад на Свјетски трговински центар у Њујорку), будући да готово тренутно може да изазове економску катастрофу глобалних размјера.
Суочен са унутрашњим блодама и пријетњама, Доналд Трамп готово да нема времена, ни праве прилике да се посвети најважнији питањима. У току су преговори о новом трговинском споразуму са Кином, а потреба да се успостави прави дијалог са Русијом, сваким даном се показује као суштинска са становишта мира и стабилности у свијету.
Владимир Путин, предсједник Руске Федерације, одавно је пружио руку за договор и сарадњу. Кинеска страна је већ показала спремност да уважи америчке аргументе у преговарачком процесу о новом трговинском споразуму.
Остаје још да се Доналд Трамп опредијели према овим понудама. Утисак је да би, уколико би овако отпочео друго полувријеме свог мандата, његове шансе да коначно порази „дубоку државу“ биле много веће.
