Изјава Дика Мартија, некадашњег известиоца Савета Европе о случају „Жута кућа“, да је био „запрепашћен“ када је из Хашког трибунала добио информацију да су докази које су истражитељи прикупили уништени, звучи шокантно и за српску јавност.
Марти, вођа истраживачког тима који је пошао трагом открића некадашње главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте да су на Косову и Метохији почињени застрашујући ратни злочини који укључују илегалну трговину људским органима, наглашава за „Новости“ да је чињеница да су докази уништени забрињавајућа.
Како судити оптуженима за ратне злочине без доказа? Хоће ли злочини извршени у „Жутој кући“ остати некажњени?
Некадашњи шеф Војнобезбедносне агенције Момир Стојановић, како каже, верује да хоће. Са процесуирањем припадника ОВК закаснило се, додаје, а уклањање доказа је, према његовом уверењу, свесно урађено од стране оних који су и започели НАТО агресију на СРЈ.
„Очекујем да ће, ако процесуирања буде, то бити неки периферни играчи из ОВК, како би се рекло да је и тај посао завршен. Не очекујем да ће неки кључни припадници ОВК који су у привременим институцијама икада бити процесуирани“, каже Стојановић.
Србија покушава да специјалном суду достави све доказе које има, а које је доказе прикупило хашко тужилаштво и о каквим се доказима ради, знају само у Хагу, каже председник Одбора за КиМ српског парламента Милован Дрецун.
О квалитету доказа може, према Дрецуновим речима, да говори само Специјални суд за злочине ОВК, а они се о томе не изјашњавају и не желе да разговарају ни са ким.
Дрецун подсећа да је српска радна група објавила део материјала са фотографијама из „Жуте куће“. Међутим, док специјализовано тужилаштво не изађе са оптужницама, не може се знати ни каква је ситуација са квалитетом доказа, закључује Дрецун.
У извештају који је Дик Марти поднео Парламентарној скупштини Савета Европе децембра 2010, припадници ОВК оптужују се за тешке злочине над Србима који су остали на КиМ после доласка НАТО трупа, између осталог и да су киднаповали људе како би вадили њихове органе, које су касније продавали на црном тржишту.
