„Нажалост, не може се рећи да је претња од оружаног сукоба великих размера прошла. Чињеница је да се на столу и даље налазе све опције, укључујући и директну војну спољну интервенцију у унутрашње послове суверене државе, о чему директно сведочи и белешка помоћника америчког председника за националну безбедност Џона Болтона о 5.000 америчких војника који би требало да буду упућени у државе које се граниче са Венецуелом“, рекла је Захарова.
Она је додала да нови протести у Венецуели указују на неспремност опозиције да води дијалог са властима земље.
„Ситуација у Венецуели је и даље изузетно напета. Нови протести представљају још један доказ неспремности опозиције да се укључи у дијалог, упркос спремности званичних власти за то“, истакла је Захарова.
Она је навела да је Русија спремна да се укључи у механизам посредовања и консултација који су прихватљиви за стране у Венецуели.
Москва такође поздравља неспремност низа земаља Латинске Америке да прати милитаристичку политику САД.
„Поздрављамо чврсту неспремност регионалних играча да прате милитаристичку политику коју су предложиле Сједињене Америчке Државе. Позивамо све наше партнере, без изузетка, да озбиљно размисле о томе какву заиста улогу има Вашингтон у припреми и покретању војног сценарија у региону, као што је то раније учињено у Ираку, Либији, Сирији, Украјини и на многим другим тачкама наше планете“, нагласила је Захарова.
„Какве ће размере имати хуманитарна, миграциона криза у случају реализације тих планова?“, запитала се Захарова.
Усвајање нових америчких санкција Венецуели довешће до катастрофе, укључујући и еколошку, која ће нанети штету развоју региона, изјавила је портпаролка.
„Заправо, не ради се само о државном удару. Последице тих санкција могу заиста бити много шире од граница једне државе“, прецизирала је Захарова.
Она је додала да Москва позива међународну заједницу, а посебно земље Латинске Америке и Кариба, да процене последице нафтних санкција САД против Венецуеле.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије је оценила да могућности дипломатског решења кризе у Венецуели нису исцрпљене, али и да Москва не сумња да снаге из иностранства ометају унутрашњи дијалог.
Захарова је скренула пажњу да лидер венецуеланске опозиције Хуан Гваидо даје изјаве са страница америчке штампе.
„Из америчког ’Њујорк тајмса‘ долазе позиви лидера опозиције Венецуеле да се збаци легитимна власт. Он отворено подстиче венецуеланске војне снаге на војни преврат“, додала је она.
„Желим још једном да кажем да је интригантно то што он то ради са страница америчких новина. Они који су покушали да објаве неки ауторски чланак у том америчком листу добро знају да је то веома тешко урадити, али за битне људе увек има места“, нагласила је Захарова.
Она се запитала шта ће бити са венецуеланском нафтом чију куповину је забранио Вашингтон.
„Где ће даље ићи извађена венецуеланска нафта, чију куповину од легитимних власти Николаса Мадура је забранио Вашингтон? Да ли ће је изливати у море?“, истакла је Захарова.
„У реализацији својих конјунктурних амбиција Вашингтон, нажалост, не израчунава чак ни елементарне последице разумљиве човеку који је упознат са процесом производње нафтних деривата. Ово личи на праву саботажу, која не само да наноси геополитичку штету међународним односима, већ има директне последице по екологију читавог региона“, оценила је Захарова.
У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура. Председник Парламента Венецуеле Хуан Гваидо се 23. јануара прогласио за привременог шефа државе. Сједињене Америчке Државе и низ других земаља су признале Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава“.