Почетком децембра у Канади је ухапшена Менг Ванџоу, финансијска директорка компаније „Хуавеи“ и ћерка оснивача тог гиганта, а ових дана САД су против ње подигле и оптужницу, између осталог, за крађу технологије и кршење санкција против Ирана. Међутим, како у емисији „Свет са Спутњиком“ каже уредник РТС-а Зоран Станојевић, све је почело пре више од годину дана кад се кинеска компанија ЗТЕ нашла под истим ударом као „Хуавеи“, с образложењем да се бавила технолошком шпијунажом и користила посредничке фирме да продаје најновију технологију Ирану који је под санкцијама.
Према Станојевићевом мишљењу, иза питања правне сигурности „ваља се много већа прича“, а то је енормни раст кинеских компанија последњих година, па се тако „Хуавеи“, који је у Кини главни снабдевач модерном опремом у тој бранши, појавио и као крупни снабдевач у Европи и Америци.
Доктор медија и телевизијске естетике, професор Станко Црнобрња сматра да су оправдане тврдње Кине да је случај „Хуавеи“ покушај сузбијања послова те компаније, посебно у Европи. Он напомиње да је Америка већ признала да стрепи јер је установила да је Кина способна да сајбер средствима угрози америчке виталне инфраструктурне системе.
„То је последица и тога што се десио потпуни раскорак у перцепцији садашњости и будућности између кинеске и америчке културе. То се може видети у одмеравању војних снага. Америка деценијама улаже у ту конвенционалну снагу да би могла да буде полицајац целог света, док су Кина, с њом и Русија, у тишини развијале најновија алтернативна средства која спадају у ултра државну и војну тајну. Американци сада пред собом имају ребус који морају да антиципирају“, објашњава Црнобрња, оцењујући да изгледа да у овом тренутку Кинези имају више издржљивости у борби за доминацију у сајбер технологији.
Према речима дугогодишњег дописника из Пекинга Милорада Денде, све што се догађа између Пекинга и Вашингтона није само „рат светова“, него је и пропагандни рат, рат информацијама и дезинформацијама и свиме што може да нашкоди противнику.
Он подсећа да је пре годину дана амерички председник Доналд Трамп објавио националну безбедносну стратегију у којој су Кина и Русија означени као главна претња, али додаје да Кинези нису очекивали да ће америчка администрација са оптужницом против Менгове отићи тако далеко. Треба имати у виду и да 1. марта истиче рок да се постигне неки договор у трговинском рату Вашингтона и Пекинга, па ту има и игре нерава и притиска на Кину да попусти у преговорима, сматра Денда.
Према писању „Њујорк тајмса“, у последњих годину дана САД су покренуле кампању да спрече „Хуавеи“ и друге кинеске фирме да учествују у драматичној реконструкцији система који контролише интернет. Америчка администрација тврди да је у свету у току нова трка у наоружавању — она која се односи на технологију, а не на конвенционално наоружање, али која представља једнаку опасност за америчку националну безбедност. Земља која доминира 5Г мрежом, сматрају у Вашингтону, стећи ће економску, обавештајну и војну надмоћ током већег дела овог века.
Нервоза због кинеске технологије већ дуго је присутна у САД, а проистиче из страха да би Кинези на „мала врата“ могли да се убаце у телекомуникационе и компјутерске мреже, што би њиховим службама безбедности омогућило да пресрећу војне, владине и корпорацијске комуникације.
На питање шта је то што нуди 5Г мрежа, Зоран Станојевић објашњава да она омогућава знатно већу брзину скидања података, а да ће посебно профитирати телевизија, јер ће све моћи да се гледа преко мобилног интернета. Међутим, сајбер ратовање, од којег страхују Американци, није само питање упада у нечији систем, већ и утицаја преко друштвених мрежа што је једна од најболнијих тачака Америке.
„Много је озбиљнији ниво у вези са разменом информација које иду преко телекомуникационих уређаја. Они могу да буду суперзаштићени, али је, рецимо, ’Епл‘ сумњао да су се на плочама уређаја које су правили у Кини појавили делови који нису оригинално пројектовани“, објашњава Станојевић и додаје да је тим поводом присутна прилична паника у Америци, ЕУ и Аустралији.
Коментаришући уцене којима прибегавају САД, у покушају да друге земље одврате од куповине опреме кинеских компанија, Црнобрња наводи да је Америка принуђена на свим фронтовима да заустави силовити продор Кине. Црвена сијалица се упалила пре две-три године кад је објављено да је кинеска привреда број два у свету, а да ће у блиској будућности моћи да постане и број један, каже наш саговорник, подсећајући да је руски председник Владимир Путин својевремено изјавио да ће онај ко победи у рату за вештачку интелигенцију владати светом.
„То је озбиљна и фронтална, и закулисна, и рововска битка између великих супарника, а нова стварност је да на технолошком нивоу више нико не може да претендује да је доминантан“, истиче Црнобрња.
Хоће ли интернет остати слободан
Црнобрња скреће пажњу и на тенденцију да се интернет, који је пуштен у свет као потпуно слободна комуникацијска технологија, регулише, а као пример наводи захтев немачке канцеларке Ангеле Меркел да се уведу драконске казне за прекршаје на интернету.
На подсећање да су Кинези одавно заштитили свој интернет, Милорад Денда указује на два концепта интернета: један заступају Кина и Русија — да имају суверену контролу, јер интернет је веома моћно средство које има огромне предности, али и огромне моћи злоупотреба и манипулација, и други концепт тзв. отвореног интернета, који је донедавно био на снази у САД и на Западу.
„Реч је о томе да свих ових година нису установљена нека обавезујућа правила у интернет протоку. Кинези сматрају да та материја спада у њихово право суверене контроле. То тек треба да се расправља, али наивно је сматрати да је питање интернета у савременом свету само и једино питање људских права. То је много моћније средство које је повезано са укупном државном моћи и државним утицајем једне земље. У САД је закључено да долази до пада не толико моћи, колико утицаја у свету, те да треба предузети све да се тај утицај поврати. Али то не значи само обновити америчку моћ, него и задржати америчку супремацију у свету“, каже Денда.
У том светлу тумачи и недавну изјаву милијардера Џорџа Сороша у Давосу да су „интернет и вештачка интелигенција опасно средство“ и да то „не треба да имају ауторитарни режими“.
„Долазимо на поље тешке идеологије и готово расизма — да интернет није за све него само за просвећене и одабране“, примећује Денда.
Крај Пакс Американе
Професор Црнобрња, констатујући да је угрожена супремација Америке, каже да није случајно цео 20. век назван веком Америке, али ни то што је 21. век пројектован као век Кине.
„Овде је у игри, поред технологије и геополитике, и привредна компонента, јер се кинески пословни модел показао фактички супериорнијим од западног. Да ли је то зато што они имају централизовано одлучивање, да ли је то због тога што је то пет хиљада година стара култура која је установила стандарде и даље непознате западној култури — Кинези праве шта хоће, у количини којој хоће и ако хоће могу да испоруче и на Месец, па и на другу страну Месеца“, сматра Црнобрња.
Кина излази у свет као друга економска сила, а основно питање је успостављање баланса између тих нових сила и оних које су до сада владале, пре свега САД, сматра Милорад Денда.
„Време је кад се из светског нереда мора стићи до уређеног поретка и он треба да припада свима, а не изабранима. Питање ’Хуавеија‘, технологије, 5Г мрежа је питање овладавања економским развојем света. Мораће да се пронађе неки споразум. Нема више Пакс Американе. Кина говори о томе да је неопходно изграђивати свет дељења интереса, дељења одговорности и заједничке судбине. Нема света који припада неколицини земаља“, каже Денда у емисији Свет са Спутњиком.
