Ескалација кризе у Венецуели је значајно потпомогнута споља. Прво је као председник Венецуеле признат председник парламента Хуан Гваидо, а затим је одлучено да се удари на једину грану економије ове латиноамеричке државе која доноси профит — нафтни сектор. Руски аналитичар Рустам Танкајев сматра да санкције које су уведене националној нафтној компанији ПДВСА имају за циљ да ограниче новчане трансакције Венецуеле. Зато је Каракас прекинуо све испоруке нафте, без унапред добијеног новца за робу.
„Одсад они раде само са авансом. Пошто уговори за испоруку нафте то не предвиђају, учесници тих споразума раскидају договоре. Пре свих, ту је руски ’Лукоил‘, као и још неколико трејдера који су се бавили испорукама и продајом венецуеланске нафте“, рекао је за Спутњик Рустам Танкајев, експерт Уније произвођача нафте Русије.
Ова ситуација није нимало пријатна за Венецуелу, имајући у виду стање у тој земљи. Сваки динар на рачуну је важан с обзиром на блокаду златних резерва у Великој Британији. Међутим, и Америка ће временом осетити штетне последице своје одлуке. У САД се производи лака нафта, а њихова нафтна индустрија је постављена тако да нафта садржи сумпор. Штавише, нафта која садржи сумпор даје могућност да се произведe додатни нафтни производи који се не могу произвести из лаке нафте.
„Оно што је мало приметно је да ће највећу штету од свега овог имати потрошачи бензина у САД. Како то? Па САД сада највише производе нафту из шкриљаца. То је лака и врло скупа нафта. Она се наравно може прерађивати у бензин, али би његова цена била тако велика да га нико не би куповао. Због тога Американци мешају значајну количину тешке, јефтине венецуеланске нафте са својом лаком нафтом како би добили сировину по прихватљивој цени“, разјашњава инжењер.
Из овога произилази да ће САД журити да реше овај проблем што пре. Зато, свим средствима покушавају да доведу на власт свог штићеника Хуана Гваида и смене режим који влада Венецуелом већ 20 година. Наравно, то изазива забринутост многих, посебно у Москви, јер она тамо има озбиљне интересе у нафтном сектору те земље.
Руски фактор у Венецуели
„Подсетимо се шта се десило када се последњи пут мењала власт у Венецуели 1999. године. Нафтни пројекти су били национализовани. Тада су западне компаније изгубиле озбиљан новац у Венецуели. Ако дође на власт проамеричка власт, није искључено да може доћи до враћања национализоване имовине ранијим власницима. На такав начин руске компаније могу бити оштећене“, каже Танкајев.
То би био врло лош преседан који би могао да натера Русију да у оквиру ОПЕК+ инсистира на смањењу производње нафте, што ће изазвати повећање цена, а то Американцима никако не одговара. То је сада само у домену спекулација.
У овом тренутку, „Росњефт“ је највећи инвеститор у нафтни сектор ове земље. Руски нафтни гигант „Росњефт“ учествује у неколико заједничких предузећа са националном нафтном компанијом Венецуеле ПДВСА и експлоатише седам нафтних поља, међу којима су и нафтна поља Патао и Мехилонес. Уговори су потписани за наредних 30 година. И то није све.
„Они имају доста озбиљне везе и интересе који се процењују на око 10 милијарди долара. Росњефт је дао кредит од око 6,5 милијарди долара, плус новац који је уложен у пројекте у Венецуели, који је осигуран робом (испорукама нафте) и акцијама њихове филијале ’Ситго петролеум‘ у САД. То је гаранција да ће Венецуела вратити дуг“, рекао експерт.
Већ годину дана, од када се говори да је банкрот Венецуеле само питање времена, говори се да би руски нафтни гигант могао да преузме компанију „Ситго петролеум“. Међутим, сам „Росњефт“ не би знао шта да ради с њом, с обзиром да му је практично забрањено пословање у Америци. Чак су неки конгресмени тражили да се законски регулише да руска компанија не може да купи венецуеланску филијалу, иако она држи само четири одсто америчког тржишта.
„Испада да Русија поседује имовину коју у реалности не може да користи. Не може ни да је прода, нити да је користити у свом пословању“, додао је Танкајев.
Што се тиче кредита који је дат у замену за нафту, Венецуела је део ланца испорука нафте рафинерији у Индији „Есар оил лимитед“, чијих 49 одсто акција држи „Росњефт“. Ове испоруке ће вероватно бити настављене.
Последње најављене инвестиције Русије у привреду Венецуеле су објављене у децембру прошле године, за време посете председника Николаса Мадура Москви. Тада су потписани уговори у вредности од шест милијарди долара за подршку нафтног сектора и експлоатацију руда, пре свега злата.
