Руски војни експерти сматрају да је то „апсурдан предлог“, с обзиром да руска ракета не крши Споразум који су за време Хладног рата, 1987. године потписали лидери САД и СССР-а, Роналд Реган и Михаил Горбачов, са циљем да се смањи опасност од избијања нуклеарног конфликта.
Амерички медији, позивајући се на своје изворе, тврде да Русија располаже са четири дивизиона тих пројектила тј. да има око 100 таквих ракета, а да би се Споразум очувао, Америка захтева да Русија уништи све крстареће ракете типа 9М729, што Москва сматра неприхватљивим.
У последње четири године Американци су оптуживали Русију да том ракетом крши Договор, тврдећи да је нова руска ракета „новатор“ 9М729 наводно способна да удари циљеве на удаљености од преко 500 километара, што је забрањено Споразумом о ракетама, док је Русија показала „спорну“ ракету целом свету, наглашавајући да је њен домет чак и мањи од њеног претходника — ракете 9М728 — и износи 480 километара.
Истовремено, Русија је у више наврата наглашавала да САД крше Договор о ракетама, распоређујући лансирне системе МК-41 у Европи, који могу да лансирају „томахавке“, чиме је директно угрожен европски део Русије, све до Урала.
Немачки политичари, члан Хришћанско-демократске уније Родерих Кизеветер и Ролф Муцених из Социјалдемократске партије Немачке, позвали су Русију да премести своје нове ракете типа 9М729 што даље на исток — са друге стране Урала, како не би могле да досегну Европу.
Према мишљењу политичара, реализација таквог предлога би омогућила да се „изгради поверење“ и настави дијалог са Москвом.
Оба политичара наглашавају да би САД као одговор дозволиле Русији да изврши инспекцију ракете-пресретача у Румунији.
У исто време, Кизеветер и Муцених сматрају да могућа предислокација руских ракета на исток треба да буде изведена уз проверу. Потребно је пратити нову локацију ракета како би се искључила могућност њиховог изненадног пребацивања у страну Европе.
Руски војни аналитичар Андреј Кошкин сматра да САД иступањем из Споразума чине Европу својим „нуклеарним таоцем“.
„Данас се у европским државама ствара јединствена ситуација, посебно у земљама чланицама НАТО-а. Они се брину због пропасти Договора о ракетама средњег и кратког домета, али у исто време не виде опасност што САД крше тај споразум. Они оптужују Русију и предлажу да Москва премести ракете иза Урала, наводно због домета, иако је руско Министарство одбране одржало отворен брифинг на којем су изнете све тактичко-техничке карактеристике ракете, а на који представници Немачке нису дошли. И сада они дају савете о ракети о којој не знају ништа, али верују Вашингтону на основу две фотографије из космоса, а који износи неке тврдње о карактеристикама те ракете. То је потпуно апсурдно. Вашингтон је европске земље учинио својим нуклеарним таоцима, али оне без обзира на то и даље не верују Русији и остају без заштите, јер САД није брига како ће они решити своје проблеме на европском континенту“, каже Кошкин.
Амерички Стејт департмент је, поводом одлуке Русије да обустави своје учешће у Споразуму, саопштио да САД задржавају право да опозову своју објаву о иступању из тог споразума до истека шестомесечног рока. Међутим, руски политиколози оцењују да Вашингтон води такву политику којом себи „дреши руке“, док земљама које нису у вазалном положају максимално сужава могућности којима би могли да одговоре на њихове потезе.
„Због тога, учешће у даљем политичком процесу, који САД граде на основу ултиматума, једноставно није прихватљиво. Сада Сједињене Државе улазе у период веома озбиљне политичке турбуленције. Веровати у било каква обећања, па чак и формализовање договора, на које ће ићи америчка извршна власт, било би веома наивно. Не мислим да ће споразуми који се могу постићи са председником Трампом дуго надживети њега. Стога, верујем да долази период када треба да се смиримо и направимо паузу — посебно паузу у обавезујућем преговарачком процесу“, сматра политиколог Дмитриј Евстафјев.
Многи светски медији критикују Трампову одлуку о повлачењу из Договора. Ирски медији оцењују да се Трамп на тај корак одлучио из сопствене користи, с обзиром да ће то омогућити Вашингтону да развије властито оружје које је тим Споразумом забрањено.
Азијски медији наглашавају да кршење уговора иде наруку САД и њеним савезницима у Азијско-пацифичком региону, јер то одрешује руке Американцима да развијају оружје како би обуздали Кину. Како оцењују, Русију то води ка изолацији и лишава је додатне заштите коју је тај споразум пружао.
Званична Москва је више пута саопштила да не жели трку у наоружању. Москва ће војнотехничким средствима реаговати на претње које настају изласком САД из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров не мисли да прекид Споразума о ракетама представља почетак новог „хладног рата“. Према његовим речима, наступила је нова епоха коју карактерише то што су САД кренуле на сламање читавог система контроле наоружања, система ограничења стратешких офанзивног наоружања, а то је, како је оценио, жалосно.
