Генерално, Русија се оптужује да заобилази правила отвореног тржишта и поставља баријере за Сједињене Државе по питању извоза америчке робе и услуга.
Американци наглашавају да ће предузети неопходне мере ако открију повреде с руске стране, како би се то питање решило, а руско тржиште остало отворено за извоз из САД. „Увоз робе у Русију остаје тежак задатак. САД настављају пажљиво да прате како Русија реализује своје обавезе о царинама. Међутим, друге мере, судећи по свему, стварају највеће проблеме трговини“, наводи се у документу.
Другим речима, Американци желе да ратују са Русима, али истовремено и да тргују, каже за Спутњик Алексеј Зубец, проректор Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације.
„Било би чудно да они то не желе. Пре свега, треба нагласити да Русија не крши никаква правила СТО. Та организација није одговорна за политичка ограничења и ограничења везана за безбедност. Према томе, када нас оптужују за увођење контрасанкција као одговор на западне санкције и за ограничавање извоза америчких производа у Русију, са становишта СТО то не игра никакву улогу, јер се СТО не меша у такве сукобе“, каже Зубец.
Експерт наводи да САД, али и друге државе, покушавају да изврше притисак на Русију користећи економске инструменте и присиљавајући је да купује америчке и европске производе.
„Трамп је човек који је цео живот провео у бизнису и он је победио на председничким изборима јер је обећао економска достигнућа својим бирачима, средњим и нижим класама. То је и постигао захваљујући притисцима на партнере, на Европу и на Кину, присиљавајући их да купују више америчке робе. Дакле, главни циљеви америчке администрације данас нису политички, већ економски, јер Трамп жели други мандат, а за то му нису потребни ратови у неким удаљеним подручјима, конфликти са страним земљама, политички и војни, већ му је потребно да цео свет купује америчку робу“, сматра Зубец.
И у том смислу, економски притисак са циљем да се Русија и друге земље присиле на куповину америчких производа биће приоритет америчке администрације, нагласио је експерт.
„А економске користи које САД и друге земље желе да добију од сарадње са Русијом за њих постају све важније. Њихов план ’сламања‘ Русије уз помоћ санкција није успео и сада почињу да тргују за право приступа руском тржишту, од чега наша земља може да има одређене бонусе“, сматра Зубец.
У најновијем извештају трговинског представништва САД о руском поштовању обавеза у оквиру СТО критикована су и правила локализације производње, неки порези, захтеви фитосанитарне контроле. Осим тога, незадовољство аутора изазивају и правила извоза из Русије.
У Русији остаје на снази списак такозваних „важних“ производа, који могу постати објекат извозних ограничења, пишу они, додајући да су спремни да траже од СТО „принудне мере“, ако буде било потребно.
Међутим, руски експерти подсећају да су и САД одувек имале такав списак „важних производа“. За време Хладног рата међународна организација Коком (Координациони одбор за контролу извоза) направила је списак „стратешких“ роба и технологија које се нису могле извозити у земље совјетског блока.
„Желим да вас подсетим да ми нисмо тако давно постали чланица СТО. Ми смо ушли у ту организацију 2012. године и ја сам још тада говорио да немамо разлога да улазимо у организацију којом командује ’ујка Сем‘. Говорио сам да је једини разлог због којег треба да уђемо у СТО да покушамо да успоставимо ред. Ради се о томе да су САД на бесраман начин кршиле и даље крше захтеве Повеље СТО. У то време, 2012. године, проучавао сам документе УН, Општи споразум о царинама и трговини и неочекивано открио да су САД увеле санкције против земаља чије становништво чини половину светске популације. Повеља СТО забрањује изрицање било каквих санкција без пристанка Савета безбедности УН. У том тренутку, Савет безбедности УН одобрио је увођење санкције за две или три земље, а остало је све потпуно кршење међународног права. Због тога сам сматрао сулудим прикључивање организацији у којој се одредбе међународног права бесрамно крше. У крајњем случају, мислио сам да једини здрав резон може да буде покушај обуздавања САД, али нажалост, таквих покушаја није било“, каже за Спутњик Валентин Катасонов, доктор економских наука и председник Руског економског друштва „С.Ф. Шарапова“.
Катасонов сматра да је СТО инструмент којим Вашингтон покушава да управља Русијом.
„Ради се о томе да је улазак Кине у СТО разуман, зато што њихов извоз чине углавном прерађени производи који су стварно подложни царинама. Наш извоз и даље углавном чине сировине, извоз угљоводоника, а ту нема никаквих царина. Стога, није било разлога да се придружимо СТО и мислим да је сада време да напустимо ту организацију. Или, након свега, да на растанку поставимо питање: да ли САД треба да буду искључене из ове организације? Уосталом, и Трамп је сам рекао да размишља о томе да се изађе из ње“, наглашава Катасонов.
Одговарајући на питање да ли ће САД захтевати да Русија изађе из СТО, с обзиром на критике које упућује Москви, Катасонов каже да чак није ни заинтересован да разматра ту тему, с обзиром да су САД практично прегазиле све норме међународног права.
„Дакле, говорити на том језику са САД потпуно је бескорисно. На том језику смо могли да разговарамо пре 10 година, а данас видимо да они могу, рецимо, да блокирају испоруку злата, које припада Венецуели, могу да наметну санкције било којој другој земљи, чак и ако Турска покуша да купи злато из Венецуеле, испада да је то већ основа за санкције. Укратко, САД су једноставно блокирале сву светску трговину. Зато ми је веома чудно да ниједна од земаља-чланица СТО није поставила питање поновног обуздавања овог ’хулигана‘“, закључио је Катасонов.
Русија је на улазак у СТО чекала пуних 18 година. Званични преговори почели су још 1993. године, али су „камен спотицања“ првобитно биле ЕУ и Америка, које су стварале вештачке препреке, а потом се и Грузија противила због спорова у вези са Абхазијом и Јужном Осетијом.
И у Русији је било противника, јер су сматрали да ће на тај начин Русија уништити своју, тада још слабу пољопривреду и да се чланство у СТО може негативно одразити на економију малих градова.
Тек након што је Грузија прихватила предлог Швајцарске, који је давао гаранције за међународни надзор над трговином између Русије и отцепљених области Абхазије и Јужне Осетије, пала је и последња препрека за улазак Русије у ту организацију.
