По његовим речима, једна од учесница новог споразума могла би бити и Кина.
„Иницијатива за излазак тог договора дошла је са америчке стране. Шта они могу да понуде у овом случају? Смешно је — прво поништавају договор, а онда хоће да га понове. Притом, највероватније да ти преговори неће бити лаки, зато што Американци мењају диспозиције система одбране. Ово ће пооштрити дискусију и покренути питање да ли је препоручљиво тиме се бавити. Нема места у свету где САД немају своје интересе. На тај начин они покушавају да покажу свој глобални приоритет да је са њима неопходно о свему договарати се“, каже за Спутњик руски политиколог Александaр Сафонов.
Он је напоменуо да је стварање тензија око Русије добро осмишљена америчка политика.
„Излазак из Договора о ракетама средњег и кратког домета и покушај изградње система ракетне одбране по ободу Руске Федерације су акције у два плана. Први је економија, јер се на тај начин финансирају захтеви америчких војноиндустријских компанија. Друго, то је економски притисак на Русију — Американцима се уопште не свиђа што је Русија у последње време постала кључни играч на енергетском тржишту. Уосталом, ми не само да производимо нафту, већ и побољшавамо инфраструктуру — стижу ’Северни ток‘ и ’Турски ток‘, стварају се чворишта… Све је то удар на америчке интересе“, каже Сафонов.
Поред тога, сматра он, Сједињене Државе страхују од приближавања Русије и европских земаља, посебно са Немачком.
„Американци имају фобију да ће Русија као главни извор природних и људских ресурса бити у стању да успостави чврсте контакте са Немачком, где постоји добра инжењерска школа и индустрија. Повезивање једног са другим ствара фантастичне изгледе за економски напредак тих земљама. Због тога је сваки хаос око Русије, проглашавање Русије ’светским злом‘, стварање тензија на руским границама осмишљена политика“, закључио је политиколог.
Са свим својим недостацима, Договор о ракетама из 1987, који су потписали лидери САД и СССР-а, Роналд Реган и Михаил Горбачов, означавао је ликвидацију целе класе ракета домета од 500 до 5.500 километара копненог базирања.
Директор Центра за војнополитичке студије МГИМО-а Алексеј Подберјозкин истиче да је Договор о ракетама играо важну улогу у „обуздавању“ трке у нуклеарном наоружању.
„Истина, овај споразум није обухватио нуклеарне силе Француске, Велике Британије и Кине. После тога су се појавиле нуклеарне снаге у Индији, Пакистану и, вероватно, Израелу — и све то оружје није спадало под договор и то је његов недостатак. Али захваљујући том споразуму, цела класа наоружања две највеће нуклеарне државе био је уништен и значајан канал трке наоружања је затворен. Сада, након што су САД решиле да изађу из тог договора, ми ћемо бити принуђени да предузмемо контрамере и ствараћемо такве ракете копненог базирања, укључујући, вероватно, и хиперзвучно оружје“, каже експерт Алексеј Подберјозкин.
Већина руских експерата сматра да Трамп, предлажући нереалан споразум у замену за стари Договор о ракетама свесно „сахрањује“ тај споразум. То је, како објашњавају, типична америчка стратегија коју су покушали да спроведу и за време распада договора о противракетној одбрани. Сценарио је исти: у почетку се даје апсолутно нереалан предлог којим се билaтeрални споразум (у овом случају између РФ и САД) мења некаквим мултилатералним са учешћем Кине и Индије. Након што такав уговор не буде потписан, „Американци ће за то оптужити Кинезе, Индијце, Пакистанце“.
Руски експерт Алексеј Фененко је сигуран не постоји шанса да нови договор буде закључен због управо одбрамбене стратегије Њу Делхија и Пекинга. Пошто Индија још нема своје интерконтиненталне балистичке ракете, док Кина нема своју флоту довољну да уништи стратешки потенцијал САД, ове земље се ослањају на ракете средњег и кратког домета као главни инструмент обуздавања Американаца, који имају своје базе у региону. Самим тим, Вашингтону је јасно да Кина и Индија не могу пристати на ту понуду и управо због тога Трамп и даје нереалне предлоге.
Међутим, има и руских експерата који сматрају да би нов споразум могао да буде потписан.
Заговорници новог споразума сматрају да развој новог оружја захтева потребу да се одредбе договора прилагоде новим условима и новим стандардима у области наоружања.
Они не искључују могућност да ће Москва и Вашингтон томе приступити разумно, да ће победити политички реализам и да ће Путин и Трамп закључити нови споразум о контроли наоружања.