„Важно је да су Немачка и Француска наступиле као јединствени фронт. Исправке, уколико буду усвојене у верзији Немачке и Француске, тешко да могу да доведу до препрека за изградњу ’Северног тока 2‘. Питања решавања и могућих изузетака у том документу преносе се на земљу која представља тачку уласка цевовода у Европску унију, односно у случају ’Северног тока‘ на Немачку која је доследни поборник пројекта“, објаснио је Маринченко.
Према његовим речима, исправке у директиви могле би да се тичу и „Турског тока“, али само на деоници на којој испоруке иду у Европу. Коначне одлуке о маршрути „Турског тока“ и даље нема, због чега није јасно ко би према директиви могао да добије одговарајућа овлашћења — Бугарска или Грчка.
Раније је Франс прес саопштио да су Немачка и Француска постигле компромис о „Северном току 2“, који су представиле амбасадорима земаља Европске уније у Бриселу.
Према том документу Немачка ће надгледати пројекат, пошто преко ње цевовод улази у Европску унију, пренела је агенција.
Румунија, која председава Савету Европе, саопштила је касније преко Твитера да је добила могућност да почне преговоре с Европским парламентом о компромисној варијанти текста исправки у Гасној директиви Европске уније.
Европска комисија је у новембру 2017. године предложила да се унесу измене у Гасну директиву Европске уније. Њихов циљ јесте примена одређених норми енергетског законодавства ЕУ на све гасоводе на њеној територији који иду из других земаља или ка њима.
