У Газиводама су још свежа сећања на искуства из прошле јесени, када су јединице Росу са дугим цевима дошле на то језеро. Управник Газивода Марко Вуловић каже за Спутњик да је стање на том објекту тренутно мирно, али и да се анализира безбедносна ситуација, која је, напомиње, условљена политичким приликама на Космету.
„Политичка клима је узаврела, оптерећена таксама од 100 одсто, стварањем војске и узурпацијом српске имовине, што води политичкој напетости која може да има непредвидив ток. Ако је све то тако, не можемо говорити о безбедности Газивода, али свакако анализирамо ситуацију како бисмо правовремено доносили одлуке на заштити овог система који је од виталног значаја за наш развој и опстанак“, каже Вуловић.
Коментаришући изјаву Тачија да су Газиводе „косовски државни ресурс“, Вуловић истиче да је српско власништво над Газиводама неоспорно, истичући да је овај објекат градила и финансирала Србија, што из домаћих, што из страних извора финансирања.
Он подсећа да је за изградњу Газивода узет позамашан кредит од Светске банке, који је Србија вратила. „Приштини ту ништа не припада. На држави је да то испреговара и заштити своју имовину коју је градила и платила“, јасан је наш саговорник.
На питање шта би се десило уколико би Приштина покушала да заузме Газиводе, Вуловић каже да никоме није у интересу да електрана не ради, ни Србима, ни Албанцима, али и упозорава:
„Не мислимо да је немогуће да се насилно заузму Газиводе, али то би имало несагледиве последице по обе стране. Нисмо сигурни да Албанци не размишљају о таквом сценарију. У свакодневном смо контакту са нашом државом ради доношења превентивних одлука за спречавање такве сулуде идеје. Наравно да смо спремни и на најгори сценарио, мада се искрено надам да до тога неће доћи и да ћемо то решити нормално путем преговора.“
Објашњавајући колики је значај Газивода, Вуловић наводи да је хидроелектрана, заједно са трафостаницом Валач, кључни објекат за снабдевање потрошача на северу. Чине је два агрегата инсталисане снаге око 38 мегавата, а годишња производња покрива око 40 одсто потрошача на северу Космета, док се количине које недостају прибављају преко Новог Пазара и централне Србије.
Према речима Вуловића, посебно је значајно што су Газиводе са Валачом независна електроенергетска инфраструктура у односу на енергетски систем Косова, што је вид сигурности у погледу снабдевања електроенергијом, јер Срби на северу не морају да стрепе да ће остати у мраку као 2009, кад им је доток струје искључен на 48.
Пројектовани годишњи производни капацитети су нам око 85 гигават-часова електричне енергије, али Газиводе, како истиче саговорник Спутњика, годинама уназад реализују планове од око 100 гигават-сати, а прошле године је остварена рекордна производња од око 120 гигават-часова.
Језеро је, истиче даље Вуловић, важно и за снабдевање водом: процена је да око 700.000 људи пије воду са Газивода — само Приштини се испоручи годишње 115 милиона кубика, али и термоелектрани Косово А и Б у Обилићу.
„Кад бисмо им угасили воду за осам до 10 сати, дошло би до застоја у производњи електричне енергије у њиховим термоелектранама, а то би онда имало даље последице: стаје производња, снабдевање становништва водом, буквално би се угасио живот на КиМ. Али ми наравно не размишљамо о томе и поред такси које су увели“, истиче управник Газивода.
Уз оцену да треба доћи до политичког решења, али и решити проблем наплате воде, будући да је Албанци не плаћају, Вуловић закључује: „Онај ко контролише Газиводе, буквално контролише живот на КиМ, тако да држава треба да настоји да Газиводе буду под нашом контролом.“
