У Русији већ три године тим експерата проучава историју руског царског злата које је после Првог светског рата остало у Јапану. Они сматрају да је сада идеално време да се ова тема покрене током мировних преговора који су се у последње време интензивирали, заједно са питањем репарације. Један од чланова овог тима професор Јуриј Катасонов, председник Руског економског друштва „С. Ф. Шарапов“, категоричан је да је Токију остао већи део злата од наводних 60 тона који му је предала влада Александра Колчака, вође Белог покрета, 1919. године у замену за оружје.
„Ради се о такозваном Колчаковом злату, које је узето из складишта државне банке у Санкт Петербургу, пребачено у Омск (седиште Белог покрета који се борио против бољшевика за време грађанског рата), а затим је, када је настала опасност да би га бољшевици могли запленити, послато даље Транссибирском железницом. Наравно, већи део злата су бољшевици вратили, док је део Колчак, закључивши уговор о куповини оружја са Јапаном, пребацио у јапанске банке као залог“, објашњава Катасонов.
Међутим, значајан део уговора није био реализован и остао је у јапанским банкама. Непотрошено злато је требало да буде враћано. После Првог светског рата вођени су судски процеси, али без резултата.
„Одржавани су судски процеси које су иницирали наши емигранти у Јапану двадесетих година. Међутим, тада је суд одбио жалбу јер не постоји бенефицијар. Руска империја је нестала и није било јасно ко су ти људи и по ком основу га траже. Већ након Другог светског рата Јапанци су рекли да они уопште немају то злато, мислећи да СССР, а касније и Руска Федерација, уопште немају никакву документацију. Међутим, нека документа су ипак нађена, иако комплетна документација још увек не постоји. Ипак, Јапан је 2004. године признао да постоји злато, иако га физички можда и нема, што није ни важно. Битно је да постоје обавезе и захтеви“, наводи руски економиста.
Експертски тим сматра да би Русија могла да затражи репатријацију злата чија се вредност данас процењује на око 80 милијарди долара или да одустане од њега у замену за јапанско признање руског суверенитета над острвима Шикотан и Хабомаи.
„Тај инструмент сада треба искористити да се изазове нервоза. Ми поседујемо и друге ствари које не користимо. Нас су на МГИМО учили: ако идеш на неке преговоре, треба у џепу да понесеш џокера. Ако идеш на преговоре са Јапанцима, не треба да разговараш само о Курилима, већ и о неким нашим територијалним захтевима, злату, репарацији. Мировни споразум са Јапаном није био закључен, Јапан нам није платио ни динар репарације, за разлику од Немачке која је нешто и платила. И ту миришу на стотине милијарди, ако не и билиони долара“, закључио је Катасонов.
