Пројекат предвиђа изградњу комплекса од два милиона квадратних метара у Београду и још милион квадрата у 25 округа Србије.
Поред тога, компанија „Браћа Карић“, која већ више од три и по деценије успешно послује у Русији, склопила је и вредан уговор за изградњу „паметног града“ у руском црноморском летовалишту Сочију и његовој околини.
„Ми радимо на неколико великих пројеката и градићемо најмање око милион квадратних метара. Тренутно се ради на пројектовању, проналажењу земље, добијању дозвола, а изградња ће почети следеће године. Биће то пословно-стамбени и хотелски комплекси, типа мола. То су све мали градови, медитеранског типа“, рекао је Карић током одржавања Руског инвестиционог форума у Сочију.
Карић подсећа да је његова компанија прва у Русији почела са изградњом „паметних зграда“.
„Ми смо први почели то да радимо изградњом Централне банке Руске Федерације у Москви, као и трезора Централне банке. Ми смо тада, пре двадесет и више година, у те зграде уградили најновије технологије. Наша компанија је у Сочију изградила и главну зграду Централног олимпијског комитета РФ, одакле је Владимир Путин отворио Олимпијаду. И та зграда има сву алтернативну енергију, она се напаја сама… Још тада је овај део Русије уведен у 21. век“, навео је Карић.
Карић наводи да су српски грађевинари на добром гласу у Русији и сматра да постоји велика перспектива на руском тржишту за српске неимаре.
„Саветујем сваком нашем бизнисмену да посети један овакав форум, као што је Руски инвестициони форум у Сочију, како би видели шта се све ново нуди на светском тржишту. Овде је преко 1.700 излагача, а то отвара велике перспективе. Друго, у Русији је веома добра клима за инвестирање и за рад. Овде већ раде наше компаније као што су ’Алк ++‘ из Новог Пазара, ’Јединство‘, ’Партизански пут‘, ’Путеви Србије‘ и многе друге српске компаније које су овде на цени.“
Карић додаје да је током форума у Сочију разговарао са неколико руских инвеститора који су спремни да дођу и инвестирају у Србију.
„Град Сочи је побратим са градом Ваљевом и они су заинтересовани да улажу у области војне индустрије, као и у друге индустрије. Интересује их и пласман свих производа из ваљевског краја у Русију, као и стварање заједничких предузећа за прераду воћа, поврћа и других интересантних производа, који су руском тржишту потребни. Тако да саветујем свим нашим бизнисменима да не пропуштају овакве форуме, а ово је један од најинтересантнијих и најважнијих међународних економских, привредних форума у Русији, а и у свету.“
Тврдње да су српске грађевинске фирме изгубиле своје позиције у Русији, јер су на руско тржиште са великим инвестицијама дошле турске грађевинске компаније и преузеле послове, Карић категорично одбацује.
„Нису изгубили позиције, него су се те велике компаније распале. Ми имамо сада стотинак малих грађевинских компанија које раде за велике руске фирме. Руске грађевинске компаније много брже долазе до дозвола, до земљишта, до великих пројеката, а њихове банке то умеју да препознају и финансирају, док наше фирме више не раде као генерални извођачи, него као кооперанти, подизвођачи. Мали је број наших компанија које раде за себе и тржиште продаје.“
Карић наводи да је покушавао да обједини више српских компанија, како би заједно наступале на руском тржишту, али да се ту суочио са одређеним проблемима. Као пример, он је истакао значај сајмова и форума који се одржавају у свету, а за које српски привредници углавном нису спремни да плате.
„У Минску је прошле недеље одржан економски форум. Од 150 пријављених, многи су одустали након што су чули да путни трошкови и трошкови смештаја за три дана боравка коштају хиљаду евра. Дошло је само двадесетак привредника. Мислим да би ту требало да помогну Привредна комора и Агенција за развој. Они имају добре пројекте и њих морамо подржати, платити им та путовања. Удружење предузетника и индустријалаца у Србији, чији је председник Богољуб Карић, максимално улаже у то и води добар део бизнисмена свуда, по свим форумима у свету, да би људи могли да виде шта се то ново дешава. На пример, та дигитализација Србије, о којој говори премијерка Ана Брнабић, немогућа је ако људи то не виде. Руси имају једну лепу пословицу — Боље једном видети, него им сто пута причати. Тако да је посећивање форума неопходно, јер како Руси кажу: ’Прво контакти, па онда контракти (уговори)‘.“
Карић још једном подвлачи да перспектива за наше грађевинаре у Русији постоји.
„Али, морамо да будемо свесни да не можемо више да продајемо Русима две десне ципеле. Значи, они се уче, напредују и ми морамо то да схватимо и будемо конкурентни. Мислим да ту треба да помогне и држава, да подржи привреднике. Имајте у виду, све наше компаније које раде у Русији, немају подршку ниједне наше банке, за разлику од Турака који имају огромну подршку и то су камате од седам одсто. Немци, Финци, Французи, Шпанци — сви они тако раде. Држава треба да врати грађевинарство у ону позицију у којој је оно увек било, јер грађевинарство данас може Србији да донесе годишње 20 милијарди долара и то само од услуга. А где је још продаја грађевинског материјала из Србије у Русију и слично? Тако да ја ту видим перспективу.“
Да би руске инвеститоре привукли у Србију, Карић сматра да је најважније имати конкретне, квалитетне пројекте.
„Руси желе да остваре профит. Ако ви њима дате добар пројекат и кажете шта желите да градите, рецимо, фабрику за прераду воћа и поврћа, они су спремни да у то уђу. Они у послу немају емоција, па да као ми кажу: ’Желим да развијам мој крај‘. Код њих је све прагматично, све се искључиво гледа кроз бизнис план, кроз профит и мени се то допада. На нама је да понудимо пројекте. Чим ми имамо добре пројекте и где постоји минимум могућности за зараду, Руси су за то заинтересовани. Није тачно да су Руси тешки и да не желе да инвестирају — хоће, само им треба дати могућност, припремити пројекат и програм, чак не треба да им се даје ниједан цент, никакве субвенције, апсолутно ништа — они ће доћи.“
