И Америка и Европска унија желе да Србија постигне договор са Косовом. Што пре. То су јасно ставили до знања и председник САД Доналд Трамп, у честитки коју је упутио председнику Александру Вучићу поводом Дана државности Србије, и европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан.
Званичник ЕУ је чак истакао да би било добро да се споразум постигне до краја мандата ове поставе у Бриселу. Дакле, до краја маја. А и често се може чути да би током Трамповог првог мандата требало све да се оконча.
Све у свему, ништа ново. Осим рокова. Трајна нормализација односа Приштине и Београда је жеља и ЕУ и Америке. Утисак је да тај споразум желе обе стране, не узимајући у обзир тежину и комплексност односа Београда и Албанаца са Косова. О свему томе је аналитички одбор Европског парламента урадио истраживање, које је потврдило да је склапање компромисног и трајног решења Београда и Приштине врло далеко, посебно јер се Србији не нуди никаква алтернатива осим признања Косова.
Питање је шта је прече Западу — добро дуготрајно решење тог проблема или споразум који ће само бити краткорочни политички поен у биографији актуелних европско-америчких политичара?
Бивши амбасадор и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић каже да је апсолутно очигледно да се Западу жури да заокружи своју политику на Балкану.
„Оно што Запад хоће и очекује у овом моменту, то би за Србију практично била капитулација. То се да закључити не само из ових изјава које су дате на тему решења косовског питања, већ и на основу изјава немачких званичника који су изнели став да Србија пуца сама себи у ногу јер не дозвољава пријем независног Косова у Уједињене нације“, напомиње Паић.
Решење које је Запад замислио је такво да би Србија требало да се одрекне свог дела територије, а да заузврат не добије ништа, додаје наш саговорник.
„Мислим да се и једнима и другима јако жури, јер желе да затворе НАТО доминацију на Балкану. Такви су и притисци који се врше и на Републику Српску, то јест уцене у вези са променом имена. То је једна политика диктата која је са становишта Србије неприхватљива“, оцењује Паић.
Он истиче да Србија не може да прихвати наметнута решења на начин на који је то покушано 1999. године, јер ако се не буду уважили српски интереси у вези са Косметом то би само изазвало још већу напетост, што значи да би све опције биле отворене. Паић подсећа на незваничну, америчку платформу која кружи регионом, а у којој је таксативно наведено шта би значила размена територија између Косова и Београда, виђена очима Америке.
„С тим што је, по мом мишљењу, данас ситуација много другачија него што је била тада и претпоставка је да такав епилог не би дозволиле и неке друге земље, а не само Русија и Кина. Та платформа која кружи, а по којој Србија не добија ништа, а Косово све, само је показатељ да је циљ да се то питање реши што пре“, наводи председник Српског спољнополитичког круга.
Америка покушава да на примеру Србије примени сценарио који је употребљен у Македонији. Србија и Република Српска су једине остале ван НАТО-а, што довољно говори шта је циљ у северноатлантским круговима, закључује наш саговорник.
