Није први пут, а вероватно ни последњи. Званичници ЕУ су се ових дана састали у Бриселу иза затворених врата да би разматрали како сузбити монопол који амерички долар има у трговини нафтом и другом берзанском робом.
Како ароганција и приличи моћнима, министар финансија још у влади америчког председника Ричарда Никсона, 1971. године, свету је о долару поручио: „То је наша валута, али је она ваш проблем!“ Да ли је готово пола века касније дошло време за промене?
„Огроман је несклад између наше економске моћи и моћи евра“, пожалио се крајем прошле године европски комесар за економију Пјер Московиси. Он је указао на то да је удео ЕУ у глобалном БДП-у око 12 одсто, тек нешто нижи од америчког, који износи 15 одсто. Иако је евро друга глобална валута, његов удео на свакој берзи износи само 20 процената.
Зато ни не чуди што су учесници бриселског скупа, одржаног под покровитељством Европске комисије, изразили забринутост због доминације долара у време тензија у међународним политичким и трговинским односима, због актуелне политике повећања каматних стопа америчких Федералних резерви, што долар чини скупљим у односу на евро и друге валуте.
На новом скупу на коме су учествовали и представници водећих енергетских компанија у Европској унији, оцењено је да примат америчке валуте у енергетским уговорима европске компаније чини изложеним америчкој спољној политици, пре свега финансијским санкцијама.
Најсвежији удар су представљале оне које је Америка увела Ирану, чиме су знатно на штети европске енeргетске компаније, али није мања бојазан од нових казнених мера САД непослушним компанијама које су се ипак усудиле да учествују у изгради гасовода „Северни ток 2“ којим се Европи допрема руски гас.
Позивајући се на податке Европске комисије, портал „Стандард енд пурс глобал платс“ је пренео да је ЕУ у последњих пет година у просеку трошила око 300 милијарди евра годишње (343 милијарде долара) на увоз енергената, од чега је око 85 одсто — или 289 милијарди долара — плаћано у америчкој валути. При томе је само два процента укупног увоза енергената у ЕУ у ствари чинио онај из САД.
Званичници ЕУ сматрају да би коришћење евра за плаћање увоза енергената могло да повећа улогу евра као једне од највећих светских резервних валута.
И децембра прошле године је о свему томе било речи, а Европска комисија чак је изашла са необавезујућим предлогом домаћим компанијама и чланицама да убудуће форсирају евро при набавци енергената, али и у авионској индустрији, као и на тржишту капитала.
Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је још средином септембра пред Европским парламентом поручио да би на амерички трговински рат требало одговорити тако што би долар био лишен својства главне светске валуте. По његовом виђењу, прво треба кренути са отказивањем обрачунавања цене нафте у доларима — Европа би то требало да чини у еврима.
Ипак, и европским званичницима је јасно да се евро није опоравио од глобалне финансијске кризе која је пре 10 година избила на америчком хипотекарном тржишту и да је дужничка криза смањила улогу евра на међународној сцени.
Може ли евро у данашњој ситуацији изаћи на црту долару, чију је позицију још седамдесетих година прошлог века тадашњи министар финансије Француске Жискар д′Естен назвао „прекомерном привилегијом“, а актуелни руски председник Владимир Путин — паразитизмом?
Економиста Борислав Боровић сматра да званичници ЕУ с правом сматрају да би коришћење евра за плаћање увоза енергената могло да повећа његову улогу и да у таквом размишљању нису усамљени. Дедоларизација, односно поступно укидање америчког долара као валуте у међународним трансакцијама и као главне резервне валуте, тема је о којој се прича још од 2010. године. Кина је 2013. најавила да ће то бити њена државна политика, а у Русији је предлог закона о дедоларизацији припремљен октобра прошле године.
Боровић подсећа на договор Кине и Русије да у међусобним плаћањима користе националну валуту, да Кина са Саудијском Арабијом већ ради на сличним пројектима, а да постоји и трговински споразум између Русије и Ирана, познатији као „нафта (заузврат) за производе“.
Саговорник Спутњика каже да је мало познато да су индијске рафинерије за рупије почеле да купују иранску нафту након увођења америчких санкција Техерану, подсећајући да је Индија трећи највећи увозник иранске нафте. Две земље су тако одбациле и долар и евро, који је желео да се убаци у игру, а ирански произвођачи нафте тиме штеде 1,5 милијарди долара годишње.
„Одговор на питање да ли ЕУ може да се отргне челичном загрљају долара и промовише евро као резервну валуту прилично је неизвестан, али је тешко очекивати да се то може успешно урадити“, каже Боровић.
Објашњава и зашто:
„Прво, зато што је повезаност ЕУ са америчком привредом и нарочито финансијским сектором таква да то не може проћи без великих економских потреса, отпора у европским корпорацијама, а посебно без политичких, па и без безбедносних потреса. Зато сам прилично скептичан, мада је вода Европској унији дошла до грла због притиска САД да је ЕУ прати упркос великим економским губицима којима је изложена“.
Други разлог је, сматра он, можда и већи, јер би Европа у том науму морала да има подршку Русије, Кине, Индије, али и земаља петро-подручја.
„Али како наћи дугорочне савезнике међу њима, када управо ЕУ држи дугогодишње санкције Русији, када према Кини пречесто уводи протекционистичке мере? Сепаратна савезништва, посебно економска, могућа су, али половична и контрадикторна, тако да нису довољна за овакву операцију“, тврди Боровић.
