Амерички председник Доналд Трамп потписао је директиву и наредио Пентагону да припреми план закона о свемирским снагама. Иако је идеја о свемирским борбеним снагама стара, Трамп је први председник који се јавно изјаснио за оснивање посебне гране у америчкој војсци, која ће се бавити ратовањем у свемиру.
Дебате о формирању свемирских снага у Америци трају још од доба Хладног рата, када су две суперсиле, САД и СССР, схватиле да би им контрола свемира омогућила предност у евентуалном сукобу. Конгрес је 1982. први пут позвао извршну власт да оснује свемирске снаге и развије „ласерске борбене станице у свемиру“, које би служиле као одбрана од напада совјетских балистичких ракета.
Наредне године тадашњи председник Роналд Реган иницирао је покретање програма Стратешке одбрамбене иницијативе, међу критичарима назване „Ратови звезда“, према чувеном филмском серијалу Џорџа Лукаса.
Иако овај програм није одмакао даље од фазе истраживања, за многе аналитичаре био је узрок нове трке у наоружању коју СССР економски није могао да издржи.
Дебата о оснивању свемирских снага замрла је током деведесетих, да би почетком века била поново обновљена, када је 2001. комисија коју је предводио тадашњи секретар за одбрану Доналд Рамсфелд, закључила да САД не могу да бране своје сателите.
Чланови представничког дома америчког Конгреса, предвођени конгресменом Мајком Роџерсом, изнели су пре две године иницијативу за формирање, како су га тада назвали, свемирског корпуса, а у августу наредне године потпредседник Мајк Пенс нагласио је у једном говору потребу САД да буду доминантна сила у свемиру.
Осим као простор за обавештајно-извиђачке активности, космос све више постаје простор за стационирање снага за дејства и противдејства, коментарише Трампову одлуку Митар Ковач, генерал-мајор Војске Србије у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума.
„Мислим да и ова одлука јесте наставак трке у овој димензији и велике силе знају да у будућности не могу бити велике, уколико не могу да парирају у космичком простору и да на прави начин обезбеђују обавештајне информације, да штите своје сателите, па и да дејствују у космичком простору и из космоса по стратешким циљевима на Земљи“, каже Ковач.
За разлику од 1983, када је иницирање „Ратова звезда“ покренуло нову трку у наоружању, формирање америчких космичких снага, према Ковачевом мишљењу, неће ни убрзати, нити ће успорити трку у наоружању у 21. веку.
„Трка у наоружању никада није ни престајала, само је сукобљеност међу великим силама у различитим периодима развоја цивилизације била подстрекач или генератор убрзања тог процеса. Верујем да велике силе, па ни сама Америка, иако то јавно саопштава, неће улагати огромна средства у ту намену, али у будућности је нормално да космос остаје простор за силе које желе да буду такмаци у геостратешкој димензији на глобалној сцени“, оцењује Ковач.
У мери у којој свет постаје мултиполаран, додаје он, појављује се више могућности да се и истраживања наоружања, која могу да се примене у свемиру, убрзају.
Трампова одлука, сама по себи, неће убрзати трку у наоружању. Међутим, процес транзиције света из униполарног у мултиполаран доводи до убрзавања те трке, не само у космосу.
Русија је своје ваздушно-космичке снаге формирала 2015, а кинески свемирски програм одувек је био везан за војску. Исте године када је Русија формирала ваздушно-космичке снаге, кинеска армија је оформила стратешке снаге за подршку, чија је функција да координише све војне активности везане за космос.
На први поглед може се учинити да то што Америка тек сада креће у формирање космичких снага значи да ова земља касни за Русијом и Кином. Међутим, према Ковачевом мишљењу, ствари не стоје баш тако.
Америка је чинила кораке на развоју свог војног космичког програма. Према наводима америчких медија, САД већ раде на развоју оружја за заштиту сателита како од сајбер-напада, тако и кинетичких напада. Ту је и супертајни авион Х-37Б, чије су мисије у Земљиној орбити за сада непознате.
Америка је упућена шта су друге силе радиле по питању својих космичких програма и може се говорити о томе да оне не заостају на том пољу, сматра Ковач.
„Сведоци смо да је руска технологија у домену ракетног програма постала супериорна и да је последњих деценија узнапредовала у смислу обавештајно-извиђачке димензије из космоса и могућности прецизног навођења на тачкасте циљеве на земљи, на мору и у ваздуху. Тешко је измерити ту димензију ко је у којој мери закаснио, али је извесно да се и Кина ту придружује“, каже он.
Идеја о оснивању посебне свемирске команде почива на томе да ваздухопловство треба да се фокусира на одржавање супериорности у ваздуху, док на космос треба да гледа само као на помоћно поприште сукоба, пишу новинари „Блумберга“ Џастин Бахман и Тревис Тритен.
Оснивање посебне свемирске команде могло би да умањи буџете америчког ваздухопловства, у оквиру кога од 1982. постоји свемирска команда. Трамп је већ затражио од Конгреса осам милијарди долара у наредних пет година за војне свемирске програме, док је у буџетском захтеву за фискалну 2019. наведено да ваздухопловство тражи 11 милијарди долара за свемирске програме, који су строго поверљиви.
Сада је све у рукама Конгреса, који је прошле године одбио да одобри формирање свемирских снага. Тада је Трамп захтев за формирање свемирских снага послао директно на Капитол хил. Ове године он то ради преко Пентагона, што се сматра политички лакшим кораком.
