ДУС процену броја становника темељи на броју рођених, умрлих, досељених и службено одсељених лица, пише „Вечерњи лист“.
У последњих седам година, у Хрватској се смањио број деце до 14 година за скоро 60.000, а повећао се број старијих од 65 и више година за 74.000.
„Према мом мишљењу, сада имамо испод четири милиона становника, с обзиром на то да се велики број исељених не одјављује. Међутим, битније од броја становника је лоша старосна структура становништва у Хрватској, све мањи удео младих до 14 година у односу на старије од 65 година. То са собом носи тешке привредне и социјалне проблеме и последице за пензиони и здравствени систем. По уделу младих, види се да ће мноштво школа нестајати“, изјавио је демограф Анђелко Акрап са Катедре за демографију загребачког Економског факултета.
Слично мисли демограф Стјепан Штерц, који тврди да Хрватска данас има мање од четири милиона становника.
„Најзначајнији је број деце у основним и средњим школама, који је егзактан, јер школе сваке године достављају службене податке о броју ученика, па се види да смо у 10 година изгубили 83-84 хиљада ученика основних и средњих школа. Око 65.000 деце из основне и средње школе се иселило у претходних 10 година, и кад се томе дода природни пад становништва од 150.000 људи, у 10 година ми имамо губитак становништва више од 400.000“, рекао је Штерц.
Лист наводи да је у време последњег пописа становништва 2011. године Хрватска на 100 старијих од 65 година имала 85 деце до 14 година, док је прошле године на 100 старијих од 65 година било 70 деце.
Према тврдњама демографа, ту се не ради само о смањењу броја становништва, него о томе да сви грађани трпе последице овако лоше старосне структуре становништва преко пензија и здравственог осигурања, јер неће имати ко да их финансира.
Истовремено, тврде демографи, немогуће је имати 4.089.000 становника, а истовремено 3.774.548 бирача, колико их се води у регистру Министарства управе, а како се наводи, такве бројке би биле могуће само ако су у бираче убрајана и малолетна деца.
