Кнежевић је, како каже Рељић, био најближи Ђукановићев сарадник, и то је једна од кључних ствари, али тек остаје да се види до које мере ће ићи у огољавању актуелне власти. Био је уплетен и у послове и у политику, и сразмерно томе веома добро информисан:
„Кнежевић је вероватно досад најопаснији непријатељ Мила Ђукановића, то се види и по тактици. Он се спремао, знао је какав је његов непријатељ и све је снимао. Народ зна да корупција постоји, али када види примопредају коверте, онда се зна куда све то води. Он вешто објашњава да не сматра себе чистим човеком, али тиме што садашњег премијера назива здравом снагом он показује да предвиђа могућност да можда опет нешто буде у том банкарству са неким другим, ако не може с Ђукановићем“.
Гулић истиче моменат у ком Кнежевић каже да жели да сруши власт Мила Ђукановића, али да не жели да угрози државност Црне Горе, иако има податке.
„Више је него јасно да је алудирао на сумњиви референдум из 2006. и то је веома вазно за народ у Србији и у Црној Гори. Јасно је да је референдум покраден али ако се директни учесник огласи и ако заврши пред правосудним органима морао би и то да објасни. То не мења ствар на терену и у политици, али би бар у главама народа неке ствари биле јасније“, рекао је Гулић, додајући да се ствари у некој будућности могу променити.
Он наглашава да је важно да се прича оголи и да се стане на крај мржњи која се плански ради да се људи међусобно замрзе.
Рељић на то додаје да светским императорима да би владали не треба мир.
За њега је референдум у Црној Гори био само техника за постизање циља, као што је за Косово проглашење независности, референдум у Македонији за улазак у НАТО или што је Бадинтерова комисија за дељење граница СФРЈ.
„Када дође нова Јалта, на Балкану ће се државе поређати неким новим редом. Сада нам је мучно јер живимо у времену у ком Запад може да ради шта хоће, а ми то разматрамо као да је стварно реч о неком правном поретку. Најстрашнији пораз Запада и јесте у томе што су они после пада СССР-а направили међународно правни и политички поредак, а сада су главни рушиоци правила игре која су они сами поставили“, казао је Рељић.
За Гулића је државотворност Црне Горе несумњива, али он истиче да ова данашња, издејствована референдумом из 2006. године, нема апсолутно никакве везе са историјском државотворношћу Црне Горе као једне српске државе. За њега није проблем независна Црна Гора, а верује ни за већину људи.
„Ако би била утемељена на том историјском црногорском државотворном моделу, онда не би било никакавих проблема, али ова данашња Црна Гора је заснована на супротности од Србије, чак и мржњи према Србији. То је нешто што не треба изједначити са народом у Црној Гори, већ само са политичком гарнитуром у Подгорици“, казао је Гулић.
Он набраја непријатељске потезе Подгорце према Београду — од признања независности Косова, преко изручивања грађана српске националности из Србије Хрватској — и сматра да је то важно рећи јер „власт ће проћи, а људи су повезани са ове и са оне стране границе, и та граница као што је настала — може да нестане“.
Рељић наглашава да је систем од кога се очекивало да створи демократију створио људе који немају никакав однос према народу. Оцењује да Ђукановић може добити још једне изборе, али истиче да се избори нису добијали на демократском принципу.
„Тамо се више користе технике употребе демократије него демократија, није у питању Ђукановић, већ систем“, казао је Рељић.
