Приштина очигледно нема намеру да настави техничке преговоре са Београдом започете у оквиру Бриселског споразума, већ покушава на све начине да уђе у преговоре који би директно водили ка међусобном признању две државе. После увођења таксе од 100 одсто на робу из Србије, као економске мере која би требало да натера Србију да призна Косово, Приштина је сада и званично изразила претензије на територије централне Србије које нису у саставу АП Косово и Метохија.
То је потврдио и Шпенд Ахмети, копредседник преговарачког тима Косова, који је изјавио да је Тачи од тог тима затражио да се у платформу за дијалог са Београдом укључи и резолуција о придруживању Прешева, Медвеђе и Бујановаца Косову.
Колико је таква најава Приштине опасна у политичком и безбедносном смислу?
Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун напомиње да такве изјаве увек изазивају дестабилизацију и охрабрују оне са радикалним идејама међу Албанцима.
„То је класичан корак ка дестабилизацији тог подручја, те мултиетничке средине на југу Србије и наравно да то жестоко ремети односе између Срба и Албанаца. То је тактика Приштине да постављањем унапред неприхватљивих услова за Србију заправо онемогући наставак разговора о постизању решења за коначни статус Косова, или да у одређеној фази преговора изношењем таквих екстремних захтева једноставно прекине разговоре, јер Србија на то свакако неће пристати“, мишљења је Дрецун.
На питање да ли је управо дестабилизација југа Србије можда и „план А“ Приштине, како би реализовала своје циљеве у вези са севером Косова и колико је уопште извесно да се тај део Србије дестабилизује, Дрецун је одговорио:
„Не верујем да је могућа нестабилност каква је била 2000. године. Наравно, увек има појединаца који су спремни да иду ка радикалним политичким циљевима Приштине и да евентуално организују неке протесте, али ситуација на југу Србије је другачија од оне коју би Приштина желела да створи. Сем можда неких појединачних инцидената, не видим да Приштина има неки посебан капацитет да озбиљније угрози стабилност на југу централне Србије“, уверен је Дрецун.
С друге стране, та најава наишла је на одушевљење и на Косову и на југу Србије. И позиција и опозиција на Косову су спремне, према писању тамошњих медија, да подрже ту резолуцију, а Тачи је као оправдање за тај чина навео да не може да „игнорише захтеве својих сународника, као и да је његово да покуша да им тим чином изађе у сусрет“.
Дрецун је пак уверен да се све своди на један албански циљ, а то је формирање „велике Албаније“. Њихов циљ је да Косово припоје Албанији и отуда порив за „отимање“ још српске територије, јер знају да Србија на то неће пристати. Подсећања ради, лидери Албанаца са југа Србије су у више наврата од Хашима Тачија тражили да питање њиховог статуса постане део бриселских преговора, а о томе је донета и деклерација која је предата властима на Косову.
