Обојица дуго живе у Београду. Тацуја Хирано је ректор јапанског језика на Филолошком факултету, а Масахико Отсука, новинар и преводилац који управо слави, како каже, 30 година своје „балканијаде“.
На њиховом каналу „Србија ченел“ могуће је пронаћи сјајно „упаковане“ кратке видео-приче о свему што би јапански туристи морали да виде у Београду и Србији. Поред занимљивих клипова који говоре о културно-историјским знаменитостима, посебну пажњу посветили су гастрономској понуди.
„Типична српска храна, попут сарме и ћевапа, у Јапану не постоји. Хтели смо пре свега да људи сазнају шта је сарма, шта је пуњена паприка, шта су ћевапи. Одабрали смо ресторане где је могуће пробати типичну српску кухињу. Поред тога, на нашем каналу сада је и неколико прилога о изради домаће хране и пића, ајвара, ракије и вашег вина“, каже Отсука, који је био гост нашег радија.
Јапанци, али и Срби, јер емисије су преведене и на наш језик, одушевљени су овим епизодама, јер су, рецимо, успели да веродостојно испрате цео процес печења ракије у једном домаћинству у Београду, пренели посебну атмосферу из дворишта тог празничног дана, јер печење ракије за Србе је мали празник.
На каналу „Србија ченел“ представљени су и прави празници које Срби славе — Божић, Ускрс. А ова необична екипа, коју чини и презентерка, јапанолошкиња Бранка Јовић, народу Земље излазећег сунца представила је и наш јединствени празник, српску славу, Никољдан и све обичаје који га прате.
За годину и по дана урадили су 90 видео-прича о Београду и Србији, а број гледалаца непрекидо расте. Није реч само о потенцијалним туристима, већ и о пословним људима.
„До сада је било неколико важних јапанских инвестиција на српско тржиште, односно у Србију, али ми у наредном периоду очекујемо више улагања. Зато и желимо да на овај, индиректан начин, поспешимо инвестиције кроз рекламирање ваше земље. Желимо да људи у Токију сазнају да је Србија безбедна, интересантна и лепа“, објашњава саговорник Спутњика.
Масахико Отсука има велики „ратни стаж“, као преводилац и новинар радио је на нашим просторима током ратова деведесетих, а судбину Београђана делио је и током бомбардовања НАТО-а, трудећи се да права истина о дешавањима у нашој земљи дође до Јапана. Судбина је хтела да са Србима, поред ружних, подели и неке лепе тренутке, као што је дан када је Црвена звезда постала клупски шампион света.
„Случајно сам себи приуштио одмор у завичају, сетио сам се да ће Звезда доћи у Токио поводом ’Тојота купа‘, поводом те легендарне утакмице Звезда — Коло коло. Позвао сам Фудбалски савез Јапана, инсистирао да будем преводилац на прес-конференцији после утакмице. Тај меч је оставио на мене толико јак утисак, сада је прошло више од 27 година, али и даље сам навијач Црвене звезде“, каже нам „делија“ Отсука.
Када је реч о доласку туриста из Јапана у Србију, напомиње да је велики проблем то што само у великим компанијама његови сународници могу да добију одмор који траје десетак дана, а за упознавање са свим благом наше земље треба пуно времена. Али Србију то не треба да брине, јер има велики адут у довођењу туриста из Јапана, каже Отсука.
„Захваљујући двема популарним телевизијским емисијама у Јапану, светска баштина под заштитом Унеска сматра се као критеријум за успешно путовање. Значи, Србија има потеницјал у манастирима Сопоћани, Студеница, ту је и Феликс ромулијана код Зајечара и манастири на Косову, наравно“, објашњава наш саговорник.
Отсука ради и као координатор готово свих догађаја који повезују Јапан и Србију. У разговору за Спутњик потврђује да се, иако је завршен велики програм бесповратне помоћи, преко кога је Јапан Србији донирао највише новца од свих пријатељских земаља, наставља помоћ локалним самоуправама, посебно на неразвијеном југу.
А лепоте југа Србије и њени кулинарски специјалитети, захваљујући овом необичном јапанско-српском тиму, такође ће се наћи на каналу „Србија ченел“, као и сви музички и фестивали хране и пића који се одржавају у Србији.
Погледајте како су Јапанцима представили српску славу:
