Суштина је у томе што је Европска комисија још 2017. предложила да се у Гасну директиву ЕУ унесу измене којима би се правила гасног законодавства ЕУ проширила и на морске деонице гасовода које у ЕУ воде из земаља које нису чланице савеза. На тај начин би се довела у питање деоница у дужини од око свега 12 километара будућег „Северног тока 2“ и то на самом уласку у Немачку.
Иако из „Гаспрома“ тврде да ће се те измене односити на мали део „Северног тока 2“, те да се практично неће одразити на рад целокупног гасовода, аналитичари су скептични, те поједини тврде да би управо та мала деоница могла да постане својеврсни „чеп“ који би у потпуности блокирао проток руског гаса.
Генерални директор руског Института за националну енергетику Сергеј Правосудов тврди да „Северни ток 2“ не може да ради без тог „значајног дела“ који се налази на територији ЕУ, услед чега „Гаспром“ свакако зависи од регулативе Европске комисије.
Он подсећа да се то веома добро видело на примеру „Северног тока 1“ када су постојале све дозволе да се капацитети напуне 100 одсто, али његов наставак — гасовод „Опал“, који се налази на територији Немачке, добио је дозволу да транспортује руски гас са свега 50 одсто капацитета.
„Управо из тог разлога ова нова директива принципијелно ништа не мења. Европа би могла да смисли још којекакве нове мере у односу на ’Северни ток 2‘, али то би се опет односило искључиво на део гасовода који се налази на територији Немачке“, истиче Правосудов.
Упитан да ли се те измене могу одразити на рад других делова руског гасоводног система, Правосудов каже да за тако нешто не постоји правна основа, као и да се генерално по том питању ништа није изменило. Он тврди и да ће највероватније коначну одлуку о гасоводу „Северни ток 2“ донети Немачка.
„Ради се о томе да Европска комисија има могућност да утиче на то како ће се експлоатисати тај гасовод. Међутим, у новој директиви истовремено се каже и да се приоритет приликом одлучивања даје држави преко чије територије иде гасовод, а у овом случају је то Немачка, док је Европска комисија у обавези да прихвати све одлуке које Берлин усвоји“, указује руски стручњак, али и наглашава да се овде не ради о процесу изградње, већ о експлоатацији гасовода и то тек онда када буде у потпуности завршен.
Када је реч о томе да ли би се те измене могле односити и на продужетак „Турског тока“, односно гасовода којим би се руски гас преко Турске и Бугарске допремао и до Србије, Правосудов каже да не могу, јер Турску не дотиче директива ЕУ, будући да није њена чланица.
Са друге стране, Бугарска већ има гасовод, односно постојећи гасовод би требало модернизовати да буде већег капацитета и да буде у стању да транспортује гас и у супротном правцу, а не само са севера на југ, објашњава Правосудов.
„Међутим, принципијелни проблем изградње је део који повезује бугарски и српски део гасовода. Србија такође није чланица ЕУ, али руководство ипак слуша одлуке из Брисела и Вашингтона. Зато ће то питање зависити од изградње тог дела који повезује српски и бугарски гасовод. То је принципијелни услов како би продужетак ’Турског тока‘ прорадио на територији Европе“, закључује Правосудов.
Упркос мерама којима је Европа припретила, из „Гаспрома“ кажу да неће бити никаквих промена, те да ће сви планови по питању изградње гасовода бити реализовани. Када је реч о „Северном току 2“, додају из компаније, изградња ће бити настављена пуном паром како би већ крајем године гасовод био спреман за експлоатацију. Иначе, до сада је постављено нешто више од трећине цеви гасовода „Северног тока 2“.
