„Говоримо о веома малом делу територије. То је чак мање од 20 километара“, нагласила је она.
Међутим, она је навела да је за сада прерано да се процени утицај на нацрт амандмана на Гасну директиву, јер ће у марту бити одржан састанак Савета за транспортне телекомуникације и енергетику, након чега би се могле унети додатне промене.
У новембру 2017. године, Европска комисија предложила је амандмане на Гасну директиву ЕУ. Њихов циљ је да се учини да се одређене норме енергетског закона примене на све гасоводе на територији Европске уније који иду из трећих земаља или иду у њих.
Такве норме укључују, између осталог, недискриминаторско одређивање тарифа за пумпање гаса, приступ трећих страна транзиту, одвајање продаје и транспорта гаса. Тренутно се те норме не примењују на морске делове гасовода.
Амандмани би, пре свега, погодили „Северни ток 2“.
Међутим, предложено је и неколико шема за обезбеђивање изузетака од нових правила Гасне директиве, које би требало да буду ограниченог трајања. Од тога да ли је гасовод нови или већ постојећи зависи која ће се шема користити.
Бурмистрова је додала да ће „Гаспром“ задржати планове за покретање пројекта „Северни ток 2“ у четвртом кварталу 2019. године.
При томе се укупна спремност пројекта „Северни ток 2“ тренутно процењује на више од 30 одсто.
Компанија „Гаспром“ је такође саопштила да је повећала свој удео на европском тржишту гаса до 36,7 одсто, што је пораст од преко три посто за последњих годину дана.
Истовремено, када је реч о Азији, „Гаспром“ је практично завршио изградњу гасовода „Сила Сибира“ којим ће се убудуће гас испоручивати Кини.
„Гаспром“ и кинеска компанија Си-Ен-Пи-Си су у мају 2014. године потписали споразум о испоруци руског гаса Кини преко источне руте. Уговор је склопљен на 30 година и предвиђа годишњу испоруку 38 милијарди кубних метара руског гаса Кини преко гасовода „Снага Сибира“.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
