Повећаним рачунима за струју за јануар 2019. године је, наиме, највише допринио више него двоструки раст тарифа које се односе на тзв. обновљиве изворе енергије, добијене из малих хидроелектрана, а које сада чине око 10 одсто рачуна, а ту ставку многи повезују са „бизнисом Милових кумова и синова“.
Локални медији пишу да је син лидера ДПС-а, Блажо Ђукановић, као власник мини-хидроелектрана добио право да у периоду од 27 година од грађана убире новац преко посебне ставке на рачунима за струју.
Најмлађи Ђукановић, који има регистроване двије компаније за производњу електричне енергије „ББ Солар“ и „ББ Хидро“, кредит од 55 хиљада евра за градњу мале хидроелектране „Бистрица“ у Колашину добио је у Првој банци код свога стрица Аца Ђукановића, наводе подгоричке „Вијести“ које тврде да су имале увид у листу непокретности положених као гаранцију за кредит. Лист подсећа да је Блажу Ђукановићу 2016. године у име државе концесију за овај бизнис потписао његов отац Мило, који је тада био премијер.
Из Прве банке, међутим, демантују тврдње "Вијести" и наглашавају да нису никад финансирали "ББ хидро" за изградњу мини-хидроелектрана, нити су икад одобрили један евро кредита овој фирми.
У Црној Гори је, ипак, све више аналитичара који сматрају да је бизнис са малим електранама суштински само „извор прихода за привилеговане“, односно особа блиских актуелном предсједнику Црне Горе, што сматра и Дејан Миловац из МАНС-а, невладине организације која ову област прати са посебном пажњом.
„Говоримо о (Ђукановићевом) сину, његовом брату од ујака, куму, који такође имају или активне хидроелектране или додијељене концесије које ће постати активне. Имамо и пословне партнере који се везују за банку (Ђукановићевог) брата, а који се повезују са ’афером Телеком. Ту имамо и контроверзне бизнисмене који су са Ђукановићем дијелили оптужницу за шверцовање цигарета у Италији“, казао је Миловац.
Подсјећања ради, у националном плану који је усвојила Влада Црне Горе предвиђено је да само до 2020. године грађани са својих рачуна власницима малих електрана уплате износ од 27 милиона евра. Ипак, многи упозоравају да се ради о економски потпуно неисплативом послу, јер је Црна Гора за прве четири године од концесионара малих хидроелектрана приходовала само пола милиона евра, док су исти само са рачуна за струју од грађана у поменутом периоду добили близу пет милиона евра.
Такође, ту је и чињеница да је електрична енергија берзанска роба која је на међународној берзи неријетко и двоструко јефтинија од цијене по којој држава струју откупљује од власника мини-хидроелектрана, као и околност да се из мини-електрана може добити само око три процента потребне електричне енергије.
За независног посланика Александра Дамјановића најновије повећање цијене струје у режији Владе Црне Горе, односно Електропривреде (ЕПЦГ) није никакво изненађење, а нарочито ако се има у виду да грађани Црне Горе сада имају и додатни намет који се односи на субвенције за власнике малих хидроелектрана.
„Он је дефинисан кроз Закон о енергетици из 2015. године, а односи се на накнаде за подстицај за обновљиве изворе енергије, илити за приватне бизнисе привилегованих појединаца који су сада енормно увећани захваљујући преамбули Владе Црне Горе, односно подзаконским актима према којима сваки улазак у систем нове мале хидроелектране значајно увећава подстицаје које сви ми солидарно плаћамо, па свако ко који плаћа рачун од 50-60 евра за струју, четири до пет евра одваја за подстицаје бизнисменима који имају капитале који су неупоредиво већи од просјечног грађанина“, објашњава Дамјановић за Спутњик.
Наш саговорник такође напомиње да је берзанска цијена струје последњих година на ниском нивоу, али да се то, међутим, није одразило на снижење просјечних рачуна за електричну енергију за црногорска домаћинствима, управо из разлога што је Влада наставила да откупљује струју од концесионара мини-хидорелектрана по знатно неповољнијим тржишним условима.
„Свакако да је откупна цијена коју Електропривреда плаћа за ове подстицаје много виша него што је то берзанска цијена струје, али Електропривреда са тим нема проблем, јер она уредно то транспонује на наше рачуне, тако да је то цех који плаћају грађани Црне Горе“, јасан је Дамјановић.
Саговорник Спутњика сматра да „грађани Црне Горе просто морају да знају да ће се повећање цијене струје свакако одразити и на неке друге цијене услуга и роба“, јер је цијена електричне енергије, како напомиње, „значајан инпут и у свим осталим робама и услугама“.
