У ауторском тексту за бриселски портал „Политико“ Робертс подсећа да је Ђукановић већ 30 година на власти у Црној Гори обављајући функције — председника, премијера или вође партије, и захваљујући повременом пребацивању са функције на функцију.
Међутим, како додаје, „ових дана Ђукановићев останак на власти изгледа много мање известан“.
„Око 10.000 људи — што није мали број када узмете у обзир да Црна Гора има само око 630.000 становника — преплавило је Подгорицу прошлог викенда у знак протеста против његове владавине, и затражило његову оставку. Током бурне расправе у парламенту такође је затражено да се Ђукановић повуче“, наводи британски дипломата.
Невоље по Ђукановића су, како констатује Робертс, настале када се Мило разишао са истакнутим црногорским бизнисменом Душком Кнежевићем, додајући да је председник „Атлас групе“ у протеклих 25 година био блиско укључен у најинтимније послове владе и да зна, фигуративно, ако не и фактички, где су „тела закопана“.
У тексту се даље наводи да је Кнежевић покренуо „жестоку кампању“ против Ђукановића и његове породице из Лондона, те да је „низом објава на друштвеним мрежама обелоданио скандалозне детаље који доказују да корупција и криминал сежу до највиших нивоа владајуће елите у Црној Гори“.
„У једном од најфрапантнијих открића, на снимку видимо како високо позиционирани функционер Милове странке узима незакониту донацију од Кнежевића. Бизнисмен је такође навео да је Ђукановић власник огромне кичасте виле у вредности од десет милиона долара (Ђукановић је негирао Кнежевићеве наводе)“, пише Робертс.
Британски дипломата даље предвиђа да би низ непријатних открића могао мотивисати и неке структуре унутар Ђукановићеве странке да се придруже опозицији и присиле га да се повуче.
„Након првог сусрета са Ђукановићем средином деведесетих, када сам био амбасадор у Београду, сећам се да сам известио Лондон да је он другачији од већине лидера бивше Југославије. Био је близак бившем председнику Србије Слободану Милошевићу, наравно. Али је био умеренији, разумнији, и веома заинтересован да интересе Црне Горе стави на прво место. „Ово је неко са ким треба сарађивати“, рекао сам Лондону“, открива Робертс.
Он такође додаје како се чинило да „Ђукановић испуњава наша очекивања“.
„У рату на Косову он се одрекао Милошевића и политике београдске владе и успео да осигура да Црна Гора једва и осети последице бомбардовања. Такође, показао је личну храброст и политичку спретност након тога, водећи своју земљу ка независности од Србије, а затим, упркос огромном отпору Русије, и ка чланству у НАТО“, наводи Робертс.
Међутим, како оцењује овај британски дипломата — „са свим својим достигнућима и успесима, Ђукановић сада ипак припада прошлости“, додајући да Ђукановић сада „спаја Црну Гору са периодом комунистичке Југославије, ратовима у Босни, Хрватској и Косову, као и оптужбама за шверц цигарета и трговином наркотицима“.
„Епоха балканске политике у којој је његова каријера створена била је епоха снажних људи, нетранспарентности, заобилажења правила и недостатка одговорности. Ако Црна Гора жели икада да буде пуноправни члан у Европској унији, биће јој потребна другачија врста лидера и другачија политичка култура од оне коју Ђукановић представља“, поручује Робертс.
Робертс сматра и да је „пред Црном Гором дугачак пут да се избори против криминала и развије културу транспарентног и одговорног пословања“, за шта ће јој бити потребан лидер који је способан да ово изнесе, помињући у том контексту актуелног премијера Душка Марковића, те „звезде“ новог таласа политичара — бившег премијера Игора Лукшића.
Он такође упућује на пример Северне Македоније у којој је промена режима водила трансформацији имиџа земље и помогла процесу приступа ЕУ. Робертс хвали Зорана Заева, који је поправио односе са албанском заједницом и решио питање имена са Грчком, те тако убрзао пут ка ЕУ и НАТО.
„Црна Гора треба да се постави како би имала сличан успех. Сад је право време да се каже хвала и збогом — Милу Ђукановићу“, закључује Робертс.
