Он је изјавио да ће Српска спровести референдум о независности, уколико иницијатива СДА само дође до Уставног суда, док је са друге стране нагласио да ће се, ако Косово уђе у Уједињене нације, и РС позвати на то право.
Према Уставу бивше Југославије, њени конститутивни народи су имали право на самоопредељење, наглашава политички аналитичар Драгомир Анђелковић. То је право, додаје он, било старије од права република.
Српски народ у РС је то право наследио и, према Анђелковићевим речима, има право на самоопредељење. Са друге стране, Албанци као национална мањина то право нису имали. Садашњи статус Косова произилази, како Анђелковић каже, из агресије и окупације.
„Ако данас због некаквог прагматизма, некаквог рачуна дођемо до таквог решења које називамо компромисом и део Косова добије независност (подразумева се да дође до поделе) и да тај део Косова сутра може да уђе у УН, било би потпуно несхватљиво да РС, која баштини конститутивност српског народа, не добије исто право. Мислим да је Додиков став крајње рационалан — не може се решавати албанско питање, ако се не решава српско питање, а кључ српског питања данас је у РС“, децидиран је Анђелковић.
Отуда, према његовим речима, произилази да било какав споразум, који подразумева поделу Косова и право Албанаца да на његовом делу, овај пут легално, конституишу своју државу, мора да подразумева и право РС на самоопредељење. Ако западни фактор то није спреман да прихвати, РС има морално право да тражи заокруживање своје државности, закључује Анђелковић.
На Додикове изјаве о осамостаљењу РС и поређењу овог ентитета са Косовом могу се очекивати жучне реакције како дела међународне заједнице, тако и бошњачких политичара, каже аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара. И сâм Додик је изјавио да очекује такве реакције, подсећа Козомара.
„Оно што Додик није рекао, али је уставна чињеница, јесте то да је РС уписана у Устав БиХ и Уставни суд не може да се бави одредбама Устава. Уставни суд је надлежан да штити Устав и било би смешно да се прихвати иницијатива Изетбеговића и да Уставни суд о томе расправља. Сваки правник у БиХ зна да је то немогуће“, каже Козомара.
Слична ситуација догодила се 2005, када је тадашњи представник Бошњака у Председништву БиХ Сулејман Тихић желео да поднесе иницијативу за промену имена РС, подсећа Козомара. Тихић је повукао иницијативу, пошто су му правници објаснили да је Уставни суд БиХ надлежан за заштиту, а не за промену Устава.
„Дакле, вероватно је да то неће ни доћи пред Уставни суд, а ако дође, Уставни суд ће то одбацити. РС је међународно призната као ентитет у БиХ, исто као што је Косово признато као аутономна покрајина Србије. Значи, паралела је сасвим логична. Ако међународна заједница или стотину чланица УН могу да признају Косово, не видим разлог зашто и РС не би поступила на исти начин“, сматра Козомара.
Додик ставовима према Косову и статусу РС у оквиру БиХ артикулише вољу велике већине грађана РС, додаје Козомара.
„Он ту нимало не греши. Подсећам само да су представници свих опозиционих странака били на састанку са Додиком када је Изетбеговић недавно најавио иницијативу за промену имена РС и да су се сви сложили да у том случају РС треба да провери свој статус у БиХ референдумом“, наглашава Козомара.
Он, како каже, чак не верује да ће СДА уопште доставити иницијативу, а ако је достави, не верује да ће је Уставни суд прихватити, па зато неће бити ни референдума о отцепљењу РС. Што се тиче Косова, РС ће се понашати у складу са интересима Србије, предвиђа он.
Србија не може да подржи РС у поступку отцепљења, јер би се на тај начин аутоматски одрекла Косова. Коначно решење косовског питања биће и пут за коначно решење статуса РС у БиХ, сматра Козомара.
