Током предизборне кампање будући предсједник САД Доналд Трамп је користио оштру реторику описујући узроке енормног економског дефицита који је Америка остваривала у трговинској размјени са Кином.
Ступањем на дужност Доналд Трамп је показао да у питању није била изборна прича коју стварност политике брзо одведе у заборав. На том пољу, за разлику од бројних других, подржавали су га и медији главног тока. О Кини и њеној економији, о такмичењу у развоју нових технологија, о „непоштеној“ игри у области заштите интелектуалних права… написано је небројено прилога. Огромна већина је била негативна и стварала је страхове од нове будућности.
Стога је било очекивано да ће просјечни Американац „мрзити“ Кину и да ће очекивати од своје државе, односно предсједника, да буде заштићен од очигледне пошасти коју она представља.
Процес је нарастао до тачке да је посљедњи самит Г 20 у Аргентини у децембру прошле године протекао у очекивању објаве отвореног трговинског рата између ове двије суперсиле. Свијет је одахнуо када су се два предсједника договорила да одгоде директан сукоб и да преговарају.
У међувремену, видно се промијенила реторика, а тиме и клима која долази са америчке стране. Оне стране која је изрекла оптужбе, најавила казне, али коначно и показала спремност да преговара.
Наслови медија главног тока имају задатак да припреме америчку јавност на нужност договора са Кином. Тако, по агенцији „Блумберг“, десио би се веома негативан утицај на свјетску економију, уколико би изостао трговински договор Америке и Кине. Магазин „Политико“ је насловио текст „Тржиште опада како расту сумње око договора Трампа са Кином“. НАСДАГ је недавно објавио да ће споразум Америке и Кине бити „окидач“ за раст трговине на берзи.
Дакле, онај исти просјечни Американац, који је био учен да се плаши Кине, сада се обавјештава да је договор и у његовом најбољем интересу, јер ће му пружити могућност додатне зараде. А такву музику он најрадије слуша, заборављајући све у шта је био претходно убјеђиван.
С друге стране, кинески медији саопштавају у истом духу. „Чајна дејли“ је недавно објавио текст под насловом „Међусобно повјерење ће поплочати пут за трговински споразум“, а „Саут Чајна морнинг пост“ пише: „Постоји пут за вин-вин резултат УСА — Кина трговинских преговора“. Дакле, објављује се да обје стране могу бити на добитку.
Битна разлика између ових наслова који упућују на исти закључак, јесте у природи медија који их лансирају. У Кини званични медији готово никада не објављују оно што већ није одлучено. Комунистичка партија, која стоји иза свих кључних друштвених и политичких одлука, веома пажљиво је бирала ријечи и оне имају исти значај и изворно и када су преведене на енглески. Мудро, али одлучно, оне саопштавају спремност да се дискутује о будућим кинеским интересима, али и спремност да кинеска Влада стане иза својих компанија, посебно када буду оптужене за непоштовање интелектуалне својине, или буду кажњаване мимо међународног права.
Оно што се наслућује као прича иза новинских наслова — да је договор постигнут, несумњиво се потврђује када се прате токови новца.
У децембру прошле године, када је кулминирала могућност објаве трговинског рата између Америке и Кине, цијене акција водећих америчких компанија које послују на кинеском тржишту, попут „Боинга“ и „Епла“, доживјеле су пад. Тренутно су стабилне, као и педесет одсто других акција које се котирају у оквиру С&П 500, на нивоу просјека од двјеста дана и са тенденцијом раста.
Велике америчке компаније које остварују послове у кинеској примарној економији имају сталну државну бригу кинеске Владе и представљају најбољу спону између ње и западних тржишта роба, услуга и, посебно важно, капитала.
„Алибаба холдинг груп“ је, на примјер, од обичног продавца ствари на кинеском тржишту прерасла у глобалног играча у области медија, вјештачке интелигенције, електронске трговине и процеса плаћања. Алипеј, први кинески систем плаћања „потрошач-потрошачу“, креиран је 2004. године, сада обухвата већ више од педесет одсто кинеске електронске трговине, трансакција и обрачуна.
Акције „Алибабе“ се тренутно котирају по цијени од 170,18 долара. У децембру, када је постојала могућност трговинског рата, оне су биле на нивоу од 129,77 долара за акцију. Просјечна цијена коју очекују амерички берзански аналитичари је 209,33 долара и то у условима изостанка трговинског споразума.
Када буде објављен трговински договор, очекује се да би раст цијена акција ове и сличних корпорација могао бити и дупло већи.
У овој се чињеници крије основни разлог зашто се не објављује да је договор суштински постигнут. Ваља се добрано припремити за тако добру вијест и на њој (као и на свему осталом) зарадити што је могуће више.
Америка треба Кину, једнако као и Кина Америку. Без обзира на Твитер дипломатију, Доналд Трамп је, прије и изнад свега, пословно орјентисан човјек, који схвата да су користи од споразума много веће од стварног сукоба. А то је добра вијест за свјетску економију.
Иако, још увијек, није званично објављена.
