Алфјоров је један од учесника у трци између некадашњег Совјетског савеза и САД по питању развоја полупроводничких ласера, што је отворило врата у потпуно нови свет електронике.
Наиме, он је први открио технологију која је омогућила касније стварање ласерских плејера и дискова, мобилних телефона, соларних батерија и ласерских „скалпела“.
Он је заслужан и за откриће оптичког влакна без кога не би било интернета, али и многих других космичких технологија.
Због својих открића заједно са Хербертом Кремером, 2000. године добио је Нобелову награду за физику „за развој полупроводничких хетероструктура коришћених у оптоелектроници и електроници великих брзина”.
Био је заменик председника Руске академије наука (РАН) од 1991. до 2017. године, а уједно и председник Президијума научног центра РАН у Санкт Петербургу. Истовремено, био је и посланик руске Државне думе у оквиру Комунистичке партије Русије.
Родио се 15. марта 1930. године у Витебску, садашњој Белорусији.
Иначе, Алфјоров неће остати упамћен само због својих открића, већ и због своје племенитости али и посвећености развоју руске науке, оцењују руски медији.
