Бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић (СДА), поручио је српским представницима у Сарајеву да се председавајући Савета министара БиХ неће бити изабран, све док Република Српска не прихвати МАП — Акциони план за приступање НАТО-у.
Џаферовић је овом изјавом изазвао озбиљне реакције у Републици Српској, која је овај план одбила, а увлачење НАТО-а у причу о формирању унутрашње власти сматра се опасним и подмуклим.
Докле ова институционална криза може да траје? Постоје ли опције да се превазиђе? И шта Џаферовић и његов партијски лидер Бакир Изетбеговић покушавају да постигну овом уценом?
Политички аналитичар Анђелко Козомара сматра да овакав став бошњачког члана Председништва БиХ није изненађење.
„Овај Савет министара у техничком мандату може да остане наредне четири године — до следећих избора. То и јесте циљ Бакира Изетбеговића, односно Џаферовића, јер се на челу тог тела налази његов одани човек Денис Звиздић. Бакирова СДА зато жели да по сваку цену спречи СНСД, странку Милорада Додика, да предложи свог човека за ову функцију, што је по закону, уцењујући РС да мора да потпише МАП, и да одреди годишњи план о уласку БиХ у НАТО“, објашњава наш саговорник.
Козомара истиче да не постоје никакве санкције за непоштовања закона, који прописује да 15 дана пошто председник Председништва БиХ положи заклетву, мора бити конституисан и Савет министара.
„Шта су следећи кораци и могућности СНСД-а? Додикова странка има апсолутну већину у Већу народа — од пет српских делегата, четири су његова. Има апсолутну већину и у Представничком дому парламентарне скупштине, и он може да блокира све парламентарне институције у Сарајеву тако што неће долазити на седнице и неће учествовати у раду. То је радикални потез који је Додик између редова и најављивао ако се деси оваква политичка ситуација. По истеку Додиковог мандата на челу Председништва БиХ, који траје осам месеци, он може да напусти Председништво и врати се у Бањалуку ако не жели да учествује у раду Председништва“, објашњава Козомара след могућих дешавања.
Ово би, како каже, била делимична блокада Председништва БиХ, јер у Пословнику постоји ставка којом Председништво може да доноси одлуке простом већином, али се део одлука мора доносити консензусом сва три члана Председништва.
„То, наравно, не занима оне који наводно плачу над БиХ. Њих занима њихова позиција и идеја да спрече Србе да воде Савет министара. Међутим, занимљивије је то што је пет чланица Европске уније рекло да није обавеза БиХ да постане део НАТО-а да би постала чланица ЕУ. СДА и Бакир Изетбеговић су, ипак, нашли овај ’проблем‘ да би могли и даље да уцењују српске политичке лидере који су добили апсолутну већину на недавним изборима. Дакле, ситуација је најнеповољнија пре свега за грађане БиХ, јер Савет министра у техничком мандату неће моћи да доноси одлуке које су битне за грађане — о развојним пројектима, изградњи ауто-пута, увозу и извозу…“, истиче Козомара.
Наш саговорник напомиње да се управо овим потезом на најбољи могући начин показало да СДА и Бакира Изетбеговића не занимају грађани БиХ, већ ојачавање сопствених позиција на нову БиХ.
„Једина могућност да се ово прекине је да им америчка амбасада, коју без икаквог поговора, послушно следи СДА, нареди да морају да престану са овим уцењивањем и да дозволе да се Савет министара формира“, каже Козомара.
Међутим, сматра да тешко да ће америчка амбасада тако нешто урадити, и то из два разлога. Први је што БиХ има новог америчког амбасадора који још не познаје ситуацију, а други и најбитнији је то што је Американцима и те како стало да БиХ постане чланица НАТО-а, превасходно због покушаја да онемогуће руски утицај на Балкану.
