Са шармантном Кајом Жутић разговарали смо о потешкоћама које је имала на снимању антологијске љубавне сцене са Лазаром Ристовским у филму „Византијско плаво“.
„Било је врло захтевно снимити ту сцену на бику, кога иначе нико није јахао. Сећам се да сам Бјелоњиног газду — Бјелоња се звао бик пошто је бео — питала: ’Јесте ли га јахали?‘, он ме је погледао и рекао: ’Чуш, коњи су за јахање! Шта ти је?!‘ Тако да, да било је врло незгодно“, присетила се глумица за Спутњик.
Кају смо питали и са којим осећањем је снимала филм „Небеска удица“ непосредно после бомбардовања, и колико се то осећање изменило до данас, две деценије после НАТО агресије.
„Лично по природи нисам паничар, нисам имала ту врсту страха. Али сам присуствовала многим ситуацијама када су људи доживљавали нападе панике у тренутку када се зачује сирена и тако даље. Желела сам да представим страх тих људи — и тако је у крајњој линији написано, тако је Љубиша и режирао. А што се тиче погледа на сам догађај, трудим се да не размишљам баш често о бомбардовању. Суштински немам сад другачији однос према томе него што је био тада.“
