У случају глобалне катастрофе људска популација би могла да се пресели на Марс, Венеру и Месец, које би пре тога требало „трансформисати“ у место погодно за живот.
У септембру 2015. године предузетник, инвеститор и инжењер Илон Маск у једној од телевизијских емисија предложио је да се Марс бомбардује нуклеарним бојевим главама. Према његовом мишљењу, то би омогућило да са планете брзо испари суви лед из угљен-диоксида. CO2 ће доспети у атмосферу и изазваће ефекат стаклене баште. Температура и притисак ће почети да расту постепено, лед ће се растопити још брже и могуће је да би се на површини појавила вода у течном стању. Након тога, на Марсу би било могуће засадити једноћелијске алге и чекати док не створе атмосферу која је погодна за живот човека, за шта би било потребно неколико хиљада година.
Међутим, на Земљи једноставно нема довољно нуклеарног оружја, како би његов план успео. Научници предлажу друге начине за загревање површине на Марсу. На пример, изазвати судар Црвене планете са астероидом или искористити огромно орбитално огледало, које би скупљало сунчеву енергију и усмеравало је на ледене поларне капе на Марсу. Међутим, технологија тренутно није досегла ниво на којем би било могућа реализација тог сценарија.
Како од Марса направити Земљу?
Научници са Универзитета у Колораду сматрају да су напори да се Марс претвори у планету на којој је могућ живот можда узалудни. Анализирајући податке са апарата „Марс реконесенс орбитер“ и „Марс Одисеј“, они су дошли до закључка да на тој планети нема довољно угљен-диоксида да би се образовала густа атмосфера.
Међутим, Илон Маск, који сања о колонизацији Марса, верује да његово тло апсорбује огромну количину угљен-диоксида. Приликом загревања планете доћи ће до снажне емисије угљен-диоксида у атмосферу, што ће покренути процес тераформирања, односно „преобликовања“ Марса у Земљу.
За разлику од Марса, Венера захтева хлађење. Средња температура на њеној површини износи 452 степена Целзијуса, док је притисак око 90 бари.
Када је реч о маси, гравитацији и степену сунчевог зрачења, Венера је слична Земљи. Осим тога, према прорачунима научника са Института за истраживање свемира „Годард“, пре око две милијарде година клима на Венери била је слична клими на Земљи. На планети су постојали океани са течном водом, а температура је била веома пријатна и кретала се око 15 до 17 степени Целзијуса.
Карл Саган је предложио да се у атмосфери Венере посеју цијанобактерије. Захваљујући фотосинтези оне претварају угљен-диоксид у органску материју и ослобађају кисеоник. Међутим, није познато да ли би саме бактерије опстале у суровим условима на Венери. Осим тога, према проценама физичара Мартина Фога процес претварања угљен-диоксида у органске материје потрајао би око милион година.
Постоји и бржи начин да Венера постане насељива, а то је да се у атмосферу испусти велика количина водоника како би се сав угљен-диоксид претворио у графит и воду. У својству катализатора могу се користити честице гвожђа, које би се распршиле изнад планете. Сматра се да би због тога притисак пао на три бара, ефекат стаклене баште би нестао, а на површини би се појавила вода. Према најоптимистичнијим проценама, она би покрила до 80 одсто планете.
Међутим, како истичу научници из Истраживачког центра „Џон Глен“ (НАСА) све те методе неће помоћи ако се не буду решавали главни проблеми као што су облаци сумпорне киселина и предуг сунчани део дана, који траје као 117 дана на Земљи. Ако се пронађе решење за те проблеме, Венера би била сасвим погодна за тераформирање.
Где живиш? На Месецу!
Ипак, много је логичније да Месец претворимо у место за живот. Према мишљењу америчких и британских научника, у прошлости је то небеско тело могло бити насељиво, али данас Земљин сателит није баш гостољубиво место. Температура се креће од минус 180 до плус 120 степени Целзијуса. Магнетно поље не постоји, због чега космичко зрачење стерилише површину. Атмосфера скоро не постоји, што значи да стално постоји опасност од пада метеорита. Међутим, Месец има један од главних услова за тераформирање, а то је вода у облику „леденог вечног мраза“ у близини полова.
Године 2012. та места је истражио руски неутронски телескоп ЛЕНД, који се налази на америчком лунарном извиђачком орбитеру (ЛРО).
Предлаже се да се проблем са задржавањем атмосфере и испоручивања елемената који су неопходни за живот (водоник, азот, угљеник) на Месец реши уз помоћ комета. Верује се да би ти објекти при судару са Месецом расули гасове и водену пару и на тај начин би се образовала атмосфера. Приликом судара ослободила би се и вода која се налази у лунарном реголиту, а на површини би се образовали природни резервоари воде. Импулс, који би пренела комета, убрзао би ротацију Месеца, што би допринело задржавању атмосфере.
Међутим, бомбардовање Месеца свемирским објектима може оштетити и Земљу. Сигурнија опција је да се само мали део сателита прилагоди за живот. Истраживачи из НАСА предлажу да се у кратеру Шеклтон, у којем је пре неколико година откривен водени лед, створи микроклима за узгајање биљака, како би се образовала атмосфера погодна за дисање. У почетку ће се тиме бавити роботи, који ће подићи куполу и инсталирати соларна огледала.
