Конференција је организована истовремено у Београду и Москви, а бројни учесници, чланови српског и руског парламента, новинари, историчари, дипломате и активисти невладиних организација, мишљења су размењивали путем видео-линка.
НАТО агресија била је тачка преокрета ка глобализацији интервенционизма, као и покушај да Алијанса стекне легитимитет светског полицајца. Био је то покушај уништавања глобалног система успостављеног након Другог светског рата, само су неки од закључака конференције.
Једини циљ НАТО агресије био је одузимање Косова од Србије, каже министар без портфеља у Влади Србије Ненад Поповић, али агресија је била неуспешна, јер Косово је и даље српско, истакао је он.
„Веома је важно рећи да ће Косово и остати српско све док поштујемо Устав Републике Србије, који је ту веома јасан и док поштујемо међународно право, пре свега Резолуцију 1244 СБ УН“, нагласио је Поповић. „Оно што је најважније рећи, поштовање Резолуције 1244 и међународног права данас чува Косово као неодвојиви део Србије, пре свега захваљујући Руској Федерацији и захваљујући председнику Владимиру Путину и Срби су му неизмерно захвални за то.“
Захваљујући Русији Резолуција 1244 и даље је непромењена и на снази је, док лажна држава Косово и поред подршке најважнијих западних земаља није држава у правом смислу те речи, казао је Поповић.
Према речима заменика председника Одбора Савета Федерације за међународне односе Андреја Климова, НАТО агресија отворила је Пандорину кутију и постала референтна тачка за бројне модерне сукобе који су уследили после ње, укључујући и Венецуелу.
Он је напоменуо да се конференција одржава на значајан дан за међународне односе.
„Пре тачно двадесет година, први пут од завршетка Хладног рата, НАТО се приближио границама Русије тако што су се три земље укључиле у ту војно-политичку организацију — Мађарска, Пољска и Чешка.“
То што је НАТО подржао терористичку организацију против једне суверене државе, својеврстан је апсурд, речи су српског амбасадора у Русији Славенка Терзића.
Према његовим речима, НАТО на КиМ није ратовао због заштите интереса албанске мањине, већ због стратешког базирања на југоистоку Европе.
„Циљеви, према мом мишљењу, били су приближавање могућим зонама дејства у црноморско-каспијском басену, на Блиском и Средњем истоку; контрола над постојећим и будућим гасоводима и нафтоводима; обезбеђење сигурних путева хероина, који доносе више милијарди долара прихода“, нагласио је Терзић.
Према његовим речима, Косово је црна рупа Европе, центар трговине дрогом, људима, оружјем и људским органима, а постаје и нови центар радикалног исламизма на Балкану.
Русија подржава напоре Србије да реши косовски проблем, као и њен суверенитет и територијални интегритет, поручио је Иван Горбунов, руководилац Одељења Министарства спољних послова Русије за Србију, Македонију и Црну Гору.
Горбунов је током НАТО агресије био у Београду и говорио је као очевидац догађаја од пре две деценије. Бомбардовање СРЈ, према његовим речима, значило је разарање европског поретка успостављеног после 1945. године, као и разарање међународног права и Повеље УН.
„Последице осећамо све до сада и многи конфликти у којима је учествовао НАТО директна су последица онога што се догодило у Југославији 1999. године. Хтео бих још једном да потврдим да Русија задржава максималну могућу доследност што се тиче подршке међународном праву и основним принципима на којима се базирају мир и безбедност широм света“, каже Горбунов.
И Алексеј Кондратјев, члан Одбора Савета Федерације за науку, образовање и културу био је у Југославији у време агресије НАТО-а.
„Данас можемо да потврдимо да је подршка званичника НАТО-а косовским Албанцима заправо била фикција“, навео је он. Албанска мањина на КиМ, према речима Кондратјева, имала је могућности и слободе као ниједна етничка мањина у свету.
Оно што он је посебно истакао када је говорио о агресији НАТО-а, јесте улога Немачке, која после пораза у Другом светском рату није учествовала у војним интервенцијама у иностранству. Од агресије НАТО-а и Немачка се укључила у интервенције, што за Кондратјева представља својеврсно негирање тековина Другог светског рата.
„Људи широм света морају да разумеју да је тада први пут НАТО вежбао вођење нуклеарног рата у Европи. И СРЈ је била први полигон за вежбу у том смислу“, казао је Кондратјев.
Као сведок и учесник заузимања приштинског аеродрома Слатина од стране руских трупа, Кондратјев је, присећајући се тих драматичних догађаја, рекао да се тада свет нашао на корак од Трећег светског рата.
„Данас нико више не верује у лажи које су довеле до НАТО агресије, чак ни на Западу“, констатова је директор београдског Института за европске студије Миша Ђурковић.
И он напомиње да је НАТО агресија на СРЈ била преседан за читав низ акција које су касније уследиле у Ираку, Либији, Сирији или Латинској Америци. За Русију, Кину и Иран, агресија је била знак да НАТО нема намеру да стане и да су озбиљне државе схватиле да ће бити изложене потенцијалној агресији уколико не почну да се убрзано консолидују.
„Најважнији рат који данас водимо јесте рат за оно што се назива култура сећања и разумевања шта смо имали пре 20 година. Пре 7-8 година, амбасадор једне велике западне државе у Србији рекао је да је кључ да Србија преко свог образовног и медијског система почне да учи своју децу да је она 1999. бомбардована за њено добро и да једнога дана наша деца схвате да је 1999. година била у нашем интересу“, казао је Ђурковић.
Као резултат трагедије Другог светског рата, усвојено је неколико споразума и конвенција о људским правима, а Хелсиншка повеља о људским правима требало би да буде враћена на место основе за решавање конфликата, речи су Владимира Плигина, правног експерта Руске академије наука (РАН).
Последице коришћења муниције са осиромашеним уранијумом утичу не само на становништво, већ и на припаднике мировних снага, а пракса коришћења те муниције понавља се и у другим крајевима света, констатује Плигин.
Олег Морозов, руководилац радне групе за праћење спољне делатности усмерене на мешање у унутрашња питања Русије, сматра да је агресија НАТО на СРЈ значила крај илузија о поретку који ће бити успостављен после краја Хладног рата.
„Људи из сећања често бришу трагичне догађаје. Када генерације забораве, долазе нове генерације које покушавају да понове трагедију“, казао је Плигин и додао да се у Европи понавља оно што се догађало у Другом светском рату.
„Ми данас видимо последице те лекције у Југославији. Читава геополитичка конструкција коју имамо данас порасла је из Југославије — Ирак, Либија, покушај да се сруши суверена Сирија, оно што се догодило у Украјини. Ми смо гајили илузије да постоје некакве зоне безбедности. Не, сада у било којем делу света може да се догоди било шта“, објаснио је Морозов.
Од 1999. године терористи се деле на „добре“ и „лоше“, у зависности од тога служе ли интересима Запада или не.
Конференција је прва у низу скупова и округлих столова посвећених теми геополитичких последица НАТО агресије на СРЈ, које би требало да се одрже током обележавања 20 година агресије, најављено је на конференцији.
