После поновног одбијања плана Терезе Меј о „брегзиту“ у Доњем дому парламента, ситуација у Великој Британији је конфузна, нејасно је како ће излазак из Европске уније изгледати, а једино је сигурно да је план Терезе Меј дефинитивно одбачен, каже за Спутњик Синиша Љепојевић.
ЕУ је саопштила да нема намеру да ишта мења у плану изласка Британије и да не виде никакав разлог зашто би се „брегзит“ одлагао, док ће се на Острву гласати о одбацивању идеје да се изађе из ЕУ без икаквог договора, што „у преводу значи да би се гласало за одлагање изласка“.
Међутим, питање је колико ће то одлагање трајати јер су избори за Европски парламент 26. маја, а није предвиђено да Велика Британија учествује на њима и уколико би дошло до одлагања „брегзита“ од два месеца, то не би ништа значило зато што ЕУ нема намеру да ишта од својих ставова мења.
То је један ћорсокак, сматра наш саговорник. Постоји идеја да се „брегзит“ одложи и на дужи рок, да се сачека формирање Европског парламента и нове Европске комисије и онда би то одлагање трајало око годину дана, али то је мање вероватно.
„Сада политички противници Терезе Меј и из њене странке, а пре свега из опозиционе Лабуристичке партије, инсистирају да овај ћорсокак и неуспех Терезе Меј буде разлог за ванредне изборе, што је, такође, врло вероватно. Према томе, има неколико сценарија и уопште није јасно шта ће бити, изузев тога да од договора који је рађен две године нема више ништа и, истовремено, да је политичка каријера Терезе Меј практично завршена“, каже Љепојевић.
Поразом у парламенту не само што је поражен њен план изласка из ЕУ, него је Тереза Меј, дозволивши слободно гласање посланицима о изласку без договора или одлагању „брегзита“, препустила контролу државе једној групи лобиста у парламенту.
Премијерка је изгубила контролу над државом, а у Британији се тврди да чак и кад би се постигао какав-такав консензус о изласку без икаквог договора 29. марта, да то не би било технички могуће извести.
Саговорник Спутњика сматра да ће ванредних парламентарних избора у Великој Британији бити, и то врло скоро, а да ће Британија изаћи из ЕУ без икаквог договора. У случају изласка без договора највећи проблем био би како царинити робу која улази у Британију или излази из ње, али би се то могло радити по претходним споразумима, иако су они престали да важе.
Не би то било ништа страшно ни за Британију ни за Унију, али би било потребно време да се царинске стопе регулишу. Наступио би један хаотичан период, али то Британију не би вероватно много погодило пошто има врло мало извозног капацитета, и као земља увоза могла би да уцењује велике произвођаче, пре свега у Немачкој и Француској.
Љепојевић, који живи у Лондону, каже да је на острву формиран један огроман лоби глобалиста који раде против Велике Британије, а глобализам је, иначе, у свим земљама створио једну огромну армију људи који раде против својих држава.
„Овде је откривено да је Тони Блер, који је један од водећих глобалиста и противник изласка из ЕУ, истовремено и тајни саветник француског председника Макрона и он га ’пуни‘ идејама против Велике Британије. Значи, то је једна потпуна рушевина политичког спектра и то се дешава у време кад треба донети историјске одлуке. Велики је хаос и разне могућности постоје, али шта ће бити тешко је рећи, зато што нико није у контроли државе и нико не контролише политичку ситуацију у овој земљи“, наглашава Љепојевић.
Он објашњава да би влада по дефиницији требало да контролише земљу, али се показало да кабинет Терезе Меј не контролише оно што се дешава у Британији, не само по питању „брегзита“. Реч је о влади растрзаној различитим интересима, разним лобијима, на чијем челу је особа која је показала да не уме да се носи са тако великим изазовима.
Истовремено је чињеница да, без обзира на хаос, већина посланика и велика већина политичких личности није спремна да изазове нови референдум и да поништи вољу већине Британаца на референдуму 2016. године и сад имамо „један галиматијас у коме се врте разноразне комбинације и врло је тешко рећи шта ће бити“.
„Очигледно је да се на ово један велики политички сегмент припремао. На пример, пре него што је синоћ било гласање, ова Сорошева екипа која демонстрира и тражи нови референдум је на све адресе у Британији послала лифлете да они 23. или 25. марта праве велике демонстрације у Лондону. Како су поуздано могли знати да ће бити одбијен план? Значи, нешто се иза сцене дешава, али је врло тешко рећи шта ће бити резултат свега тога“, закључио је Љепојевић.
