Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је да је Приштина, шест година од потписивања Бриселског споразума, донела платформу којом се он потпуно негира, чиме је јасно потврдила да нема намеру да спроводи своје обавезе.
То нас, како је рекла, доводи у необичну ситуацију да у нашим преговорима са ЕУ имамо поглавље 35, које би требало да прати имплементацију онога што је договорено у оквиру Бриселског спoразума и које је за нас као земљу-кандидата увек било назначено као једно од најважнијих поглавља.
Министарка Јоксимовић је навела да Србија „очекује да се више то питање не поставља у нашим преговорима, докле год је ситуација таква да једна страна потпуно негира и на крају не спроводи Бриселски споразум“.
Да ли је могуће да ЕУ изађе у сусрет Србији и да избаци косовски проблем из Поглавља 35, па самим тим и из даљих европских интеграција?
Професор међународног права Бојан Милисављевић за Спутњик објашњава парадокс да је Поглавље 35 са једне стране за нас кључно за процес придруживања ЕУ, а са друге стране, ми не можемо сами да утичемо на тај процес.
„Дакле, на њега утиче и ЕУ, што је и логично, али и прекид дијалога Београда и Приштине, који је директно везан за Поглавље 35. Молба наше министарке за ЕУ је потпуно разумна, јер ако вас неко једнострано блокира, онда ви не можете ништа ни да урадите како бисте остварили услове из Поглавља 35. Опет, ЕУ је ту уговорна страна и као таква има и обавезе да на неки начин приволи Приштину да поштује Бриселски споразум. Ако ЕУ то није у могућности, онда не може ни да захтева остварење Поглавља 35 за Републику Србију“, објашњава професор Милисављевић.
Наш саговорник сматра да је позив министарке Јоксимовић да ЕУ повуче конкретан потез реалан и логичан. На питање какав би механизам био примењен уколико би ЕУ прихватила нашу сугестију, Милисављевић каже:
„ЕУ има механизме јер са, једне стране, преговара са нама, а са друге стране је са Приштином закључила споразум о стабилизацији и придруживању. Тако да она има свакако начине да приволи Албанце да поштују неке ствари, посебно кад је реч о царини на увоз српске робе јер су увели таксе потпуно супротно свим постулатима ЕУ. Залажу се за безгранични простор, а у исто време имамо Приштину, која дискриминише производе“, напомиње наш саговорник.
Значи, закључује Милосављевић, главни проблем је у ЕУ која нема јединствен став, а допушта једној страни да се тако понаша и не чини никакве напоре да то спречи, а може.
Координаторка Националног конвента за ЕУ Наташа Драгојловић подсећа да су они још пре годину дана поставили питање да ли је Бриселски дијалог клинички мртав. Дакле, много пре него што је Приштина изашла са платформом. Њена замерка је што Србија нема своју Платформу јер је убеђена да би тако сви били начисто и које су наше преговарачке позиције. С обзиром на ситуацију, додаје она, делује да нема наде да неко натера Приштину да примени Бриселски споразум, посебно Заједницу српских општина.
„Сада можда јесте тренутак да се преиспита процес и да се од ЕУ тражи да се изјасне да ли је Бриселски споразум уопште више предмет преговора и разговора и да ли се кроз Поглавље 35 и даље примењује дијалог или више све то нема никаквог смисла. У ком механизму унутар ЕУ би се то решило не знам јер мислим да ЕУ није имала таквих случајева, али би они сигурно нашли начин. Али то би значило да су ови преговори у којима посредује Федерика Могерини на тему Бриселског споразума — завршени“, каже наша саговорница.
Она је скептична да би Могеринијева пристала на такав сценарио, јер је изборна година, а она је на крају мандата.
