У интервјуу за лист Министарства одбране Русије „Красна звезда“, Попов је упозорио да војне опасности које долазе из САД и НАТО-а већ представљају војну претњу за Русију. Појачане тактичке групе батаљона мултинационалног састава од по хиљаду војника распоређене су у балтичким државама, истакао је он.
Спроводи се америчка иницијатива „Три за 30“, која предвиђа спремност за коришћење 30 механизованих батаљона, 30 авијационих ескадрила и 30 борбених бродова земаља блока у року од 30 дана. Систем трансатлантске прерасподеле снага за појачање из САД и Канаде у Европу, као и распоређивање великих коалиционих група на граници с Русијом поново је оживљен као током Хладног рата.
Према речима Попова, поред два штаба мултинационалних дивизија које НАТО већ има, „Североисток“ у Пољској и „Југоисток“ у Румунији, руководство Северноатлантског савеза одлучило је да формира и штаб мултинационалне дивизије „Север“, у бази данске моторизоване пешадијске дивизије.
„Њена оперативна група, судећи по извештајима медија, распоређена је 8. марта ове године у селу Адази у Летонији“, додао је Попов. За њега је то још један пример ширење америчког система противракетне одбране.
Руски војни експерти те најновије потезе западне Алијансе тумаче као „део стратегије принудне силе“.
Директор Центра за војно-политичка истраживања МГИМО Алексеј Подберешкин сматра да је циљ таквих акција Алијансе присиљавање Русије да прихвати правила која су карактеристична за владајућу елиту западних земаља.
„У последњих пет година тензије су ескалирале, што је суштина стратегије принуде. Циљ те стратегије је присиљавање Русије да прихвати правила, норме и вредности које су карактеристичне за владајућу елиту САД и њихових савезника. Они јасно стављају до знања да ће Русија, ако не прихвати тај систем, силом бити натерана на то. Атмосфера притиска војне силе не може бити таква ако је претња нереална. То се не односи само на земље НАТО-а. И бивше неутралне државе, као што је Шведска, већ улазе у ту орбиту. Треба схватити да се ради о широкој војно-политичкој коалицији коју су САД формирале на антируској основи“, рекао је Подберешкин за Спутњик.
Руски војни експерти наводе да као одговор на дејства НАТО-а Русија јача позиције на западним правцима, конкретно у Калињинградској области. Повећава и моћ Балтичке флоте, а постављају се и нови ракетни системи „Искандер“. Завршено је и стварање чврстог радарског поља близу граница Русије, што гарантује откривање балистичких ракета из свих праваца.
Раније је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао да ширење Северноатлантског савеза на Исток не треба схватати као на провокацију усмерену против Русије.
Председник Комисије Савета Федерације за информациону политику Алексеј Пушков је истицао да ширење НАТО-а на Исток представља претњу за Русију, с обзиром да је укупна снага Алијансе када је реч о конвенционалном оружју вишеструко већа од могућности Русије.
Он је указао на то да је укључивање нових земаља у Алијансу претња за Русију, поготово када су у питању планови за укључивање Украјине и Грузије у Северноатлантски савез. Пушков је подсетио да се такви планови праве још од 2008. године.
НАТО своје активности у близини западних граница Русије назива „обуздавањем руске агресије“, иако је Москва више пута изјављивала да Русија не представља претњу ни по кога, али и да неће занемарити акције које су потенцијално опасне за њене интересе.
НАТО је још лидеру Совјетског Савеза Михаилу Горбачову дао усмено обећање да се „ни за инч неће ширити ка Истоку“, али га је обмануо. Сматра се да је Горбачов највећу грешку направио што није тражио писане гаранције за то. Упркос томе што званичници НАТО-а тврде да је та прича о неширењу Алијансе на Исток мит, о томе постоје чак и докази међу архивираним материјалима са којих је скинута ознака тајности у САД.
Очигледно је да су активности САД усмерене на очување доминантне улоге у Европи и свету, а оне се спроводе под изговором измишљене руске претње.
Алијанса је последњих година активно распоређивала снаге на територији земаља НАТО-а као што су Пољска, Естонија и Летонија, а руководство НАТО-а то правда тиме да се војници тамо налази на ротационој основи, што је у складу са Оснивачким актом Русија–НАТО.
Две војне силе су још 1997. у Паризу потписале Оснивачки акт Русија–НАТО, којим се Алијанса обавезала да неће размештати крупне војне формације и тактичко атомско оружје на територији нових држава-чланица. Другим речима, тај документ забрањује стационирање значајнијих војних снага у Централној и Источној Европи, у близини руских граница.
