Примаков је на панелу „20 година од бомбардовања Југославије — поуке за европску безбедност у 21. веку“ оценио да се акција НАТО-а из 1999, која је спроведена као „хуманитарна интервенција“, претворила у хуманитарну катастрофу.
Бомбардовањем Србије НАТО је отворио пандорину кутију и данас је ситуација на Косову и Метохији таква, да су „косовски екстремисти узели Европску унију као таоца“.
„Данас су односи Русије и НАТО-а ужасни, они су на дну“, нагласио је Примаков и додао да Русија данас нема партнера за дијалог ни у Европи, ни у НАТО-у, али да мора учинити све да се настави дијалог, јер је главно глобално питање очување мира, а то је лекција коју је Русија научила пре 20 година.
Дописни члан Руске академије наука Алексеј Громико навео је да је НАТО агресија на СРЈ била „удар на архитектуру глобалне безбедности“ и да се та „хуманитарна интервенција“ показала као „трагична за СРЈ, Европу и читав свет“.
Према његовим речима, последице упада НАТО-а у Југославију, осим великих патњи људи и материјалне штете, прошириле су се на читав свет, а представљале су и удар на односе са Русијом, јер су „Русима срушене наде да могу успоставити пријатељске односе са Западом“.
Такође, агресија на СРЈ је значила „делегитимизацију међународног рада у Савету безбедности УН“, чиме је систем међународног права почео да „клизи ка нихилизму“. Громико је истакао да је „на варварски начин наметнут концепт хуманитарне интервенције, који је до тада био без упоришта у међународном праву“.
„Бомбардовањем Југославије САД и НАТО су помогли бојовнике, што је довело до одвајања Косова од Србије, а затим и до делимичног признања независности Косова, што је отворило Пандорину кутију, јер су многи после тог преседана почели да сматрају право на самоопредељење као најважније, што је довело до бројних сукоба“, рекао је Громико.
Уз то, „косовска авантура“ је довела до несклада унутар ЕУ и испоставило се да је Унија неспособна да решава проблем Косова, што је показала и пропаст бриселских преговора.
„Услед бомбардовања и стварања протектората, Косово је постало енклава радикалног национализма у којој је обновљена идеја ’велике Албаније‘, која умало није 2001. године сахранила једну државу Југоисточне Европе — Македонију“, подсетио је Громико.
Једна од трагичних поука је и „ћорсокак настао стварањем вештачких држава, попут Косова и Босне и Херцеговине“, чијем су стварању претходили „бомбардовање, хибридни рат и цинизам“.
Бивши шеф дипломатије и амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама од 1995. до 2000. године Владислав Јовановић оценио је да је интервенција НАТО-а по дефиницији била агресија, јер је покренута без одговарајуће резолуције СБ УН и што је још горе, била је и злочин против мира. Земље које су бомбардовале СРЈ, „заклониле су се иза преувеличаних података о жртвама у сукобу српских снага безбедности са терористима“.
„Претходница агресије СРЈ била је кампања демонизације српског народа, гора него што је спровођена против Немачке и Јапана у време Другог светског рата, а циљ је био да се оправда бомбардовање“, истакао је Јовановић.
НАТО агресија на СРЈ показала је да само нуклеарно наоружање може одвратити једину суперсилу од напада на суверене земље, што је показао и раст броја држава које су набавиле или се спремају да набаве нуклеарно оружје, а убрзала је и опоравак Русије и Кине.
Кад је реч о евентуалном пријему Косова у УН, Јовановић сматра да пријем СРЈ у светску организацију годину и по после агресије за Србију има јачу снагу од Резолуције 1244. Показало се да Косово не може постати чланица УН без воље Србије и зато међународни фактори годинама покушавају да „сломе нашу чврсту вољу“.
„Агресија је задала велики ударац Уједињеним нацијама, ударац од кога се до данас нису опоравиле и ја сам је упоредио са нападом Италије на Абисинију, којим је престала да постоји Лига народа“, истакао је Јовановић.
НАТО и САД морају проћи кроз катарзу, признати и прихватити одговорност за агресије на СРЈ, Либију, Ирак и Сирију, платити репарације и тако отворити пут сарадњи, закључио је Јовановић.
Аустријски дипломата Волфганг Петрич, који је био посредник ЕУ у време преговора у Рамбујеу, рекао је да је преговарачки тим Србије, који је предводио проф. др Ратко Марковић, био одличан и да је хтео да настави преговоре, али да Слободан Милошевић није хтео наставак, због чега је и дошло до бомбардовања.
Петрич је додао да су „преговори у Рамбујеу били последња прилика да Косово и Метохија ’остану у саставу СРЈ‘, али је Слободан Милошевић донео ’погрешну политичку одлуку‘“. Он је подсетио да је бивши председник СРЈ још 1998. године потписао споразум са америчким дипломатом Ричардом Холбруком, којим су НАТО авиони добили право да надлећу Косово.
Директор канцеларије за КиМ Владе Србије Марко Ђурић рекао је да нема сумње да је „хуманитарна катастрофа на Косову“ била изговор за агресију НАТО-а на СРЈ и да је била део „шире геополитичке агенде оних који су извршили агресију“.
Према његовим речима, „сви конкретни поводи за агресију нису преживели тест времена“, а сви изговори, односно наводни хуманитарни циљеви интервенције, показали су се као лажни и испразни.
„Први мотив агресије била је отимачина територије Србије да би се извршила анексија суседној држави, а други је био слабљење геополитичког капацитета српског народа“, рекао је Ђурић и додао да за 20 година нису остварени ти циљеви.
