Циљ таквих изјава је смиривање јавног мњења и скидање кривице са САД за повлачење из тог споразума, сматрају московски политичари и експерти, тим пре што Кремљ није добио никакав званични предлог.
Генерално гледано, прогноза је песимистична у погледу могућег наставка сарадње у области разоружања, каже за Спутњик политиколог и војни експерт Иван Коновалов.
„Очигледан је јасан курс америчке политике уништавања свих договора. То је Трампова позиција, он је никада није скривао, и он има много присталица у америчком руководству које сматрају да већина споразума ограничава САД у њиховој слободи деловања. О томе да ли је Америци потребан НАТО водили су се некакви разговори, али када је реч о договорима који се тичу ПРО и Споразума о ракетама средњег и кратког домета — они су те договоре одавно уништили, док је споразум СТАРТ-3 и даље под знаком питања. Ово није директно повезано, већ су све то карике тих договора, које су својевремено створиле читав баланс снага који данас постоји у свету. Ако САД од свега тога одустају и дају нам неке неразумљиве претензије о продужeњу договора СТАРТ-3, јер су нас оптуживали да га кршимо, њихова неспремност да подрже било какав споразум је очигледна. Стога је прогноза песимистична“, рекао је Коновалов.
У принципу, додаје експерт, скоро да нема ништа више што би се могло уништити, али остаје нада да ће Американци ипак покренути иницијативу да се на одређеном нивоу наставе преговори о разоружавању, о одржавању међународне равнотеже снага.
„У Европи су се већ замислили, јер тамо постоји прилично велики број политичара који добро разуме да поништавање Договора о ракетама средњег и кратког домета значи појављивање крстарећих и балистичких ракета средњег и кратког домета у самој Европи, а Европа ће постати мета наших ракета. То још не изазива велику панику, али изазива озбиљан потрес европског политичког естаблишмента“, каже Коновалов.
Коновалов сматра да Европљани виде какву игру игра Америка и не искључује могућност да ће Европа уложити максималне напоре да убеди Американце да не руше постојећу равнотежу снага.
„Али, да ли ће Американци саслушати своје сателите, то је друго питање. Обично их не слушају, већ им диктирају како да се понашају. Ипак, постоји извесна нада да ће Европљани бити упорни у томе да удаље од себе ту беду звану ’америчке ракете‘ и ако делују јединствено и понуде Американцима нешто у замену за неке бонусе, могуће је да ће неки формат бити обновљен, с обзиром на то да Трамп воли да тргује“, каже Коновалов.
Договор о ракетама из 1987, који су потписали лидери САД и СССР-а, Роналд Реган и Михаил Горбачов, означавао је ликвидацију целе класе ракета домета од 500 до 5.500 километара копненог базирања. Међутим, подсећа Коновалов, то је споразум између Москве и Вашингтона и он не обухвата друге земље које производе такве ракете.
„Кина их је производила, Индија такође, као и Пакистан, Израел, Иран. И како ћете те земље приморати да униште ове ракете? Они нису потписали овај договор. Направити договор који ће контролисати ове ракете? Али онда ће тај споразум бити користан пре свега Американцима. У том случају ће они распоредити своје пројектиле средњег и кратког домета по Европи, а онда ће Европа бити на нашем нишану“, закључио је Коновалов.
Руски сенатор Алексеј Пушков сматра да Пекинг није расположен за преговоре о разоружавању, док неки руски политиколози сматрају логичним да се у преговоре укључе Кина и све друге нуклеарне земље.
Кина је сада озбиљан играч у међународној арени. Та земља сваке године повећава војни буџет за осам одсто. За последњих 10 година, он је порастао на 178 милијарди долара. Због тога се сматра да је потребно укључити Кину у преговоре о питањима атомског разоружавања, као и све нуклеарне земље.
Подсетимо, амерички председник Доналд Трамп објавио је почетком фебруара да његова земља покреће процес иступања из Споразума о ракетама средњег и кратког домета који је имала потписан са Русијом.
Са друге стране, председник Русије Владимир Путин је након тих изјава рекао да ће Русија реципрочно одговорити на одлуку САД да иступе из Споразума, али је нагласио да се Русија неће уплитати у нову трку у наоружању.
