Које замке могу да нас чекају иза овакве понуде? И да ли је ова опција уопште прихватљива за Србију?
Бивши дипломата и председник Српског спољнополитичког круга, Милисав Паић, сматра да овај предлог Немачке само изгледа као „понуда која би могла да буде одговарајућа за Србију“, а у ствари је само наставак политике разбијања бивше Југославије, то јест, Србије.
„Тај концепт две Немачке предвиђа да се две државе приме у Уједињене нације. То што нам се нуди на северу, не бих примио као реалну понуду“, каже наш саговорник.
Он подсећа да је слична понуда била изнета и у „ердутском споразуму“ који је требало да реинтегрише западну Словенију у систем Хрватске, а где је била предвиђена нека врста заједнице српских општина са елементима аутономије. Али то, иако је имало све међународне гаранције, није заживело.
„Тако да ова Немачка понуда јесте неки нови корак, концесија у односу на њихов тврд став да је питање Косова решено, да је то независна држава и процес без повратка. Као и да ту нема шта више да се преговара“, сматра он.
У сваком случају, додаје наш саговорник, треба саслушати до краја шта то Немачка нуди, али то не може бити сигурно неко прихватљиво решење за Србију, јер се тиме, на неки начин, легализују и последице НАТО агресије.
Косовски медији подсећају да је руководство Приштине више пута поновило да неће дозволити стварање „нове Републике Српске на територији Косова“. Немачки званичници у Приштини још раније су објаснили да није у питању стварање „нове РС“, већ фактички „примена“ плана Мартија Ахтисарија, који су и Србија и УН одбацили. Тај план је за север Косова предвиђао широку аутономију за српске општине уз пуну власт Приштине. Тачније, Срби би добили ЗСО из Бриселског споразума (само по плану Ахтисарија), а Приштина би задржала север по својим законима.
Ахтисаријев план је предвидео да се поред постојећих пет општина са српском већином формира још пет нових општинских јединица и да се прошири постојећа општина Ново Брдо. Северна Митровица би обухватала и Доњи и Горњи Суви До…
Институције Србије би могле да финансирају српске општине и пружају техничку помоћ. Према том плану, Косово би признало Српску православну цркву и морало би да поштује њену унутрашњу организацију.
Противници модела две Немачке подсећају да он значи договор две државе које би биле равноправне чланице УН, као што су то урадиле Источна и Западна Немачка, која при том никада није признала Источну Немачку. Модел две Немачке се помињао током преговора о Косову још 2007. (изнео га је представник ЕУ у посредничкој „тројци“ Волфганг Ишингер), а сада се све чешће чује од западних политичара и стручњака за Западни Балкан.
