Иако су претходне америчке администрације третирале Голанску висораван као део Сирије, амерички председник Доналд Трамп најавио је да ће признати суверенитет Израела над овом стратешки важном територијом, која се у рукама јеврејске државе налази од Шестодневног рата 1967. године.
Трампови претходници су се до сада понашали у складу са неколико резолуција Савета безбедности УН, које Голанску висораван третирају као део Сирије. Међутим, актуелни амерички председник је решио да прекине са том политиком, објавивши на Твитеру да је „после 52 године дошло време да Сједињене Државе у потпуности признају суверенитет Израела над Голанском висоравни, што је од критичног стратешког и безбедносног значаја за државу Израел и регионалну стабилност“.
Наглашавајући да амерички председник одлуку о признању израелског суверенитета над Голанском висоравни најављује већ дуже време, али и да саопштење преко Твитера нема карактер званичне одлуке, српски новинар и дипломата Драган Бисенић, доскорашњи амбасадор Србије у Египту, у први план истиче стратешку важност Голанске висоравни у водоснабдевању.
На Голанској висоравни се укрштају водни путеви на Блиском истоку, поготово они који су важни за Израел и Сирију, каже Бисенић. Киша са Голанске висоравни слива се у реку Јордан, а област снабдева Израел са трећином водних резерви.
Друге последице евентуалне Трампове одлуке тичу се политичких импликација, додаје он.
„Реч је о томе да се тиме нарушава територијални интегритет Сирије, односно да земље које практично владају том територијом, одлучују да пренесу суверенитет са једне државе, којој та територија оригинално припада, са Сирије, на другу државу, која има претензије ка тој територији, овог пута реч је о Израелу“, каже Бисенић.
Импликације таквог потеза могу да буду локалне, регионалне, али и међународне, сматра он:
„Све остале последице тичу се питања суверенитета одређених територија и, наравно, најдиректније Сирије, због тога што Израел није једина земља која показује претензије ка Сирији. Постоје и други претенденти у том смислу. Напори који су чињени на очувању територијалног интегритета и суверенитета Сирије могу да се покажу као недовољни или некомплетни.“
Трампова најава долази свега неколико дана пре него што ће израелски премијер Бењамин Нетанијаху посетити Белу кућу. Нетанијахуа 9. априла очекују избори, а западни аналитичари Трампову најаву стављају у контекст помоћи Нетанијахуу да подигне свој окрњени рејтинг међу израелским гласачима и одржи се на власти.
Међутим, оно што Бисенић наглашава, јесте да се питање Голана, осим у контекст израелских избора, може ставити и у контекст америчких председничких избора 2020.
„Одлуком да пренесе суверенитет на Израел, Трамп може да помогне Нетанијахуу пред садашње изборе. Међутим, њему нису мање важни ни његови избори који наступају следеће године. Значи, уколико се одлучи себи да помогне, он ће одлуку приближити 2020. години. Истовремено, он може да покуша да искористи обе ствари, тако да, рецимо, на вербални начин покаже добру вољу према Израелу и да каже или обећа да ће пренети суверенитет Голана Израелу, а да то практично учини у време када буду амерички избори“, каже Бисенић.
Колумниста израелског дневника „Харец“ Аншел Фефер пита се због чега Трамп није могао да сачека понедељак, када Нетанијаху стиже у Вашингтон, да обелодани своје намере у погледу Голана.
Прича о иранском хаковању мобилног телефона Нетанијахуовог главног ривала Бенија Ганца не може да заташка аферу која може да постане доминантна у последњим данима кампање.
Наиме, израелски новинари су открили да је Нетанијаху трговао акцијама компаније свог рођака, која је повезана са немачким бродоградилиштем у коме се праве израелске подморнице. Ова трговина је актуелном израелском премијеру донела добит од 4,3 милиона долара.
Пошто не постоје докази да Иран поседује компромитујуће податке о Ганцу, пише Фефер, следећа добра ствар је да ваш пријатељ са 59 милиона пратилаца на Твитеру скрене пажњу.
„Признавање израелског суверенитета на Голанској висоравни савршен је политички гест што се тиче Нетанијахуа. Голан није западна обала, а није ни Газа. Међу Израелцима постоји скоро потпуни консензус да Израел ни под којим околностима не треба да се одрекне стратешких висоравни. Свакако не након осам година рата у Сирији, током којег су Иран и Хезболах учврстили своје присуство на северној граници Израела. Нетанијахуови политички ривали немају апсолутно никаквог избора, осим да похвале Трампа за помоћ Ликуду (Нетанијахуова странка) у кампањи. Све друго био би непатриотски чин“, пише Фефер.
Ако Трамп донесе и дефинитивну одлуку, као што је била одлука о признању Јерусалима за израелску престоницу, да призна суверенитет Израела на Голанској висоравни, решење блискоисточне кризе, односно њених корена, који се налазе у израелско-арапском сукобу, попримиће сасвим нову димензију.
Многи аналитичари и у Америци и у свету питају се како ће Трамп убедити Палестинце да седну за преговарачки сто са Израелом, када амерички председник буде обелоданио дуго најављиван план о решењу израелско-палестинског сукоба.
Признавање израелског суверенитета над Голаном могло би да отвори пут ка признавању израелског суверенитета над Западном обалом, подручјима које је Израел такође окупирао када и Голан, 1967, пише новинар „Гардијана“ Џулијан Боргер, а са његовим речима слаже се Роберт Мали, саветник за Блиски исток Барака Обаме, а сада председник Међународне кризне групе.
„Ова одлука је изразито политичка, темпирана да повећа Нетанијахуове изборне шансе. Она ни на који начин неће изменити израелску контролу над Голанском висоравни, али она је противна међународном праву и злокобан је корак у време када су у Израелу гласови, који позивају на анексију западне обале, све јачи“, каже Мали.
Боргер, готово паничним тоном, наводи још једну последицу Трампове одлуке — пркосећи једногласно усвојеној резолуцији пре пола века о „неприхватљивости ратног стицања територије“, Трамп је прекршио послератну норму одбијања признања насилно анексираних територија — што је, према Боргеровом мишљењу, принцип на коме Запад стоји када се противи руском присаједињењу Крима.
После Првог арапско-израелског рата 1948, Голанска висораван је била поприште сталних сукоба и провокација сиријске и израелске стране, да би Израел у Шестодневном рату 1967. потпуно запосео област.
Резолуција 242 из исте године нагласила је „неприхватљивост стицања територије ратом и потребу да се ради на праведном и трајном миру, у којем свака држава у региону може да буде безбедна“.
Сирија је безуспешно покушала да поврати Голан у Јомкипурском рату 1973, али, упркос великим израелским губицима, изненадни напад сиријске армије је осујећен. Од примирја из 1974. на Голанској висоравни се налази посматрачка мисија УН.
Израел је анектирао Голанску висораван 1981, што је посебном резолуцијом осудио Савет безбедности УН и од тада траје насељавање ове области. До сада је основано око 30 јеврејских насеобина са око 20.000 становника, док грађанима Сирије, избеглим после 1967, није дозвољен повратак у домове. На Голану поред Јевреја живи још једино око 20.000 Друза.
Повратак Голанске висоравни под окриље Сирије услов је који ова држава поставља за потписивање трајног мира са Израелом. Током мировних преговора, којима су посредовале САД (1999-2000), тадашњи израелски премијер Ехуд Барак понудио је да Израел врати већи део Голана Сирији.
Међутим, главна препрека преговорима је сиријски захтев да се граница успостави на Галилејском језеру, главном извору слатке воде у Израелу — израелски предлог био је да граница иде неколико стотина метара од језера.
Индиректни разговори између Израела и Сирије вођени су и током 2008. уз посредовање турске Владе — они су били осујећени корупционашком кризом у коју је био умешан тадашњи израелски премијер Ехуд Олмерт, а Влада Бењамина Нетанијахуа, успостављена наредне године, већ је нагласила заоштравање става у погледу Голана.
Администрација Барака Обаме прогласила је обнову израелско-сиријског дијалога једним од својих главних политичких циљева. Међутим, разбуктавање грађанског рата у Сирији осујетило је те напоре. Борбе између легитимне Владе и побуњеника и џихадиста стигле су и до линија раздвајања на Голану, али је сиријска Влада успоставила контролу и отворила гранични прелаз на Голану за посматраче УН у октобру прошле године.
