Најновија изјава министар спољних послова Грчке Јоргоса Катругалоса да је у најбољем интересу Грчке, Кипра и Европске уније да остане понуда Турској да се придружи Унији, колико год изгледала изненађујућа, за познаваоце кипарског проблема није била посебна новост.
После разговора са кипарским колегом Никосом Христодулидисом, шеф грчке дипломатије је рекао да је „антиевропска, непријатељска Турска на источној граници ЕУ непожељна, али и да Анкара мора да у потпуности испоштује принципе Уније“. Христодулидис је на то додао да се Кипар не слаже са оним чланицама ЕУ које не желе да Турска буде њен део, јер би то упропастило напоре за поновно уједињење етнички подељеног Кипра, али и поткопало шансе да Анкара прихвати принципе ЕУ.
Према речима спољнополитичког коментатора, некадашњег дописник Танјуга из Грчке и Турске Војислава Лалића, те изјаве, међутим, нису новост.
„Та изјава, однoсно та идеја да Грчка подржи улазак Турске у ЕУ није новијег датума. Она се с времена на време потеже, али као што знамо Турска има других проблема када је реч о приближавању Бриселу“, истиче Лалић за Спутњик и подсећа не само на кипарски проблем, него и на многе друге проблеме између Грчке и Турске у вези са ширином територијалних вода у Егејском мору, ваздушним простором и положајем мањина и у једној и у другој земљи…
Одличан познавалац грчко-турских (не)прилика каже да поврх свега тога кипарски проблем више од 40 година стоји на мртвој тачки.
„Преговори су прекинути пре две године и питање је када ће бити настављени. У таквој ситуацији у Атини се, очигледно, процењује да би у оквиру ЕУ ти проблеми могли лакше да се реше, јер у том случају не могу бити недефинисане границе, као што је то на Кипру, не може се имати спор у вези са ширином територијалних вода или положајем мањина у једној и другој земљи“, објашњава Лалић.
Изјава грчког шефа дипломатије дошла је уочи његове посете Турској коју је најавила и турска штампа, напомиње саговорник Спутњика, али и додаје да од те посете не треба очекивати неке спектакуларне резултате. Ипак, он додаје да изјаве грких званичника из Атине и Никозије нису дате без разлога.
„Преговори о Кипру су се одвијали у Швајцарској и прекинути су пре две године, а Уједињене нације поново покушавају да тај дијалог ’оживе‘, али за сада не успевају у томе. Грчки министар ће покушати да наговори домаћине да двојица лидера грчке и турске заједнице на Кипру поново седну за сто и да покушају да нађу трајно решење кипарског проблема, што сигурно неће ићи ни брзо, ни лако“, каже Лалић.
Он подсећа да на Кипру постоје многа отворена питања, од тога шта ће бити са имовином која је узурпирана на северном делу острва, који држе Турци, до нерешених судбина многих грађана.
„Ово је очигледно покушај да се крене са мртве тачке и да се покуша да се нађе коначно решење. Један од предуслова сигурно је и то да би Анкара морала да призна Републику Кипар. Као што је познато, Турска не признаје Републику Кипар, иако је она пуноправна чланица УН и равноправна чланица ЕУ од 2004. године. Дакле, случај Кипра је много оптеретио и ЕУ која сада покушава да наговори две стране да седну за преговарачки сто како би се то питање коначно скинуло са дневног реда“, истиче саговорник Спутњика.
На питање колике су реалне шансе да Турска, која је дугогодишњи кандидат за ЕУ, постане њена чланица, поготово с обзиром на дешавања последњих година, Лалић је одговор илустровао бројкама.
„Турска је први пут поднела захтев за улазак у ЕУ 1987. године. Добила је статус кандидата последњих дана прошлог века, почела је приступне преговоре 2004. године, истог дана када и Хрватска, која је пре пет година постала пуноправна чланица ЕУ. До сада је од 35 поглавља завршила преговоре само о једном“, прецизан је био некадашњи дописник из Анкаре.
Он напомиње да се више преговарачких поглавља налази под ветом Републике Кипар зато што је Турска не признаје, али истиче да је најтежи проблем за Турску и њен улазак у ЕУ то што у две водеће земље Уније, Немачкој и Француској, сматрају да Турској није место у пуноправном чланству, већ да са њом као значајном земљом треба развијати посебно партнерство и сарадњу.
„Мислим да Турска у догледно време, а скоро бих се усудио да кажем и никада, неће постати чланица ЕУ, јер она једноставно не да се приближава некаквим критеријумима и стандардима ЕУ, него, како то често у последње време у Бриселу кажу, она се последњих година све више удаљава. Резолуцијом која је усвојена прошле недеље Европски парламент је предложио својим чланицама да донесу званичне одлуке да се коначно преговори о уласку Турске у ЕУ прекину“, наглашава Лалић.
Он каже да иако то није обавезујућа одлука, јер свака земља о томе треба да се изјасни, то потврђује да се Турска под владавином Реџепа Тајипа Ердогана све се више удаљује од ЕУ.
Пошто су и Грчка и Кипар чланице ЕУ и све то знају, намеће се питање зашто опет подгревају тај стари предлог са пријемом Турске у ЕУ који је такорећи неизведљив?
„Они на тај начин очигледно желе да покажу добру вољу да би се та питања покренула на међународном плану. О односима Грчке, Турске и Кипра не мора да се разговара само у ЕУ. Може у Европском савету, а може пре свега у УН. Ја мислим да Грчка заправо на тај начин индиректно покушава да дијалог који је замро на Кипру покрене пре преко УН, него преко ЕУ“, мишљења је Лалић.
