Председница Владе Србије Ана Брнабић тим поводом истиче да је улагање у научна истраживања важно за развој наше економије, а ЦЕРН је једна од најважнијих научних институција данас.
„Неизмерно сам поносна што је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а. То ће донети нове могућности за сарадњу наших научника и индустрије са ЦЕРН-ом и земљама-чланицама ЦЕРН-а“, рекла је Брнабићева.
Председница Савета ЦЕРН-а Урсула Баслер је казала да „Србија има дугогодишњу сарадњу са ЦЕРН-ом, а српски научници су континуирано укључени у ЦЕРН-ове највеће експерименте“.
„Веома сам срећна што је захтев Србије за чланством у ЦЕРН-у довео до тога да сада можемо да пожелимо добродошлицу Србији као држави-чланици“, рекла је Баслерова.
Генерална директорка ЦЕРН-а Фабиола Ђијаноти нагласила је да има велико задовољство да пожели добродошлицу Србији као 23. држави-чланици.
„Српска научна заједница је током дугог низа година дала значајан допринос ЦЕРН-овим пројектима. Чланство ће оснажити дугогодишњу сарадњу између ЦЕРН-а и Србије, стварајући прилике за повећање сарадње у научним истраживањима, тренингу, образовању, иновацијама и дељењу знања“, изјавила је Ђијанотијева.
„Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија је спремна да настави са развојем науке и образовања, док ће наши научници, истраживачи, институти и индустрија имати могућност да се прикључе доносиоцима важних научних и технолошких одлука“, рекао је Младен Шарчевић, српски министар просвете, науке и технолошког развоја.
У саопштењу се подсећа да су, док је Србија била део Југославије, једне од 12 земаља-чланица које су основале ЦЕРН, српски физичари и инжењери учествовали у неким од првих ЦЕРН-ових пројеката, на синхроциклотронском, протон-циклотронском и супер-протон-синхротон акцелераторима.
Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, физичари из Србије радили су на ДЕЛПХИ експериментима на ЦЕРН-овом ЛЕП сударачу.
ЦЕРН и Србија су 2001. године закључили Уговор о међународној сарадњи који је омогућио учешће Србије у АТЛАС и ЦМС експериментима на Великом хадронском сударачу и у Светској ЛХЦ компјутерској мрежи, као и на АЦЕ и НА61 експериментима.
Највеће учешће Србије данас у ЦЕРН-у је у АТЛАС и ЦМС експериментима, у постројењу ИСОЛДЕ, које изводи истраживања у доменима од нуклеарне физике до астрофизике, као и на изради студија будућег сударача честица — ФЦЦ и ЦЛИЦ, који су потенцијално нови најважнији пројекти у ЦЕРН-у.
Као држава-чланица ЦЕРН-а, Србија ће имати право гласања у Савету, ЦЕРН-овом телу које доноси најважније одлуке, и доприносиће буџету установе. Чланарина ће допринети могућностима за запошљавање у ЦЕРН-у, као и учешћу српске индустрије на ЦЕРН-овим тендерима, наведено је у саопштењу.
