На клиници за онкологију и радиотерапију Клиничког центра Црне Горе сада се лијечи 2.000 пацијената, док их је прије непуну деценију било 650, рекао је за „Побједу“ Тодоровић. Додао је да у Црној Гори сада има више од 3.000 новообољелих од карцинома, а да та болест годишње однесе око 1.300 живота.
Међутим, према тумачењу Института за јавно здравље, то не значи нужно да је број обољелих од карцинома у Црној Гори утростручен, јер се кретање рака не може у потпуности сагледати у последњих девет година, пошто је „регистар о малигним неоплазмама формиран тек 2013. године“.
„Све док регистар не буде имао довољно података о кретању оболијевања и умирања од рака (најмање десетак година узастопно) не може се дати поуздано објашњење евентуалног пораста или било којег другог проблема повезаног за кретање показатеља оболијевања од рака“, поручују из Института.
Бројке су, ипак, неумољиве. Док љекари за тај драматичан пораст пацијената на онколошкој клиници доминантно окривљују неке од главних узрочника канцера: дуван, гојазност, физичку неактивност и претјерано излагање сунчевим зрацима, у Црној Гори немали број људи има подозрење да би један од узрока тог изузетно негативног тренда могао бити повезан и са последицама НАТО бомбардовања из 1999. године, с обзиром да је познато да је како у Црној Гори, тако и у Србији (а нарочито на Косову и Метохији) коришћена муниција са осиромашеним уранијумом.
У Црној Гори засад нема званичних истраживања која би могла понудити недвосмислене доказе за такву сумњу. Такође, од учлањења Црне Горе у Сјеверноатлантску алијансу постоји прећутна забрана преиспитивања негативне улоге НАТО-а у било којем контексту, макар да се ради и о здрављу грађана.
Ипак, ова околност не спречава Црногорце да све чешће постављају питања и апелују да се та ствар коначно рашчисти. Једна од таквих иницијатива под називом — „Апел за формирање независне експертске комисије која би утврдила утицај НАТО бомбардовања на здравље људи“, припрема се управо ових дана у Црној Гори, и то у сусрет обиљежавања двије деценије „црног јубилеја“ — НАТО агресије на СР Југославију.
Један од покретача Апела, новинар и активиста Игор Дамјановић за Спутњик каже да је осјећао моралну обавезу да буде један од иницијатора у тој важној причи, јер се „у јавности Црне Горе о тој ужасној теми ћути, за разлику рецимо од Србије, Холандије и Италије“.
Он додаје да се прије десетак година, као један од основних мотива који га је подстакао да се бави тим проблемом, појавила књига „Злочин у рату, геноцид у миру“, која је јавност тада упозорила на опасности од бомбардовања осиромашеним уранијумом и другим бојним отровима баченим од стране НАТО на нашу земљу 1999. године, те опасних материја ослобођених бомбардовањем фабрика и инфраструктурних објеката.
„Застрашујуће прогнозе о процентима раста броја обољелих од малигних болести изнијете су у тој књизи, међу чијим коауторима су генерал Слободан Петковић, који је током агресије био начелник Противбиолошке и хемијске одбране Војске Југославије, као и водећи српски онколог у то вријеме проф. др Слободан Чикарић. Нажалост, недавна саопштења из Клинике за онкологију КЦЦГ су њихове прогнозе потврдиле у потпуности“, сматра Дамјановић.
Према његовом мишљењу, још један детаљ у извјештајима о расту броја обољелих од малигних обољења такође је индикативан, а то су мјеста у Црној Гори у којим је забиљежен највећи број новообољелих.
„У самом врху су Тиват и Будва. Подсјетимо, то су градови између којих се налази полуострво Луштица за које се зна да је бомбардовано осиромашеним уранијумом током НАТО агресије, док су Подгорица и Даниловград такође мјеста гдје је бомбардовање било најинтензивније“, напомиње Дамјановић, те закључује да не треба унапријед оптуживати никога, али да јавност има право да зна пуну истину о последицама НАТО агресије, како би грађани могли на вријеме да предузму мјере предострожности.
Подсјетимо, територија Црне Горе није била поштеђена уранијумских бомби, као ни дејстава по складиштима горива и муниције. Оно што је за сада ван сваке сумње познато, јесте да је НАТО 30. маја 1999. године на полуострву Луштицу, локалитету на којем тада није било никаквих војних објеката, нити распоређених јединица, дејствовао са око 90 пројектила са осиромашеним уранијумом, те да је измјерена радиоактивност на Луштици, непосредно након дејства НАТО авијације, била 350 пута већа од дозвољених вриједности.
На поразни утицај бомбардовања НАТО на здравље људи у Србији указала је, подсјетимо, и државна Комисија за истрагу посљедица бомбардовања. Она је у извјештају указала да су дјеца у узрасној групи од пет до девет година рођена између 1999. и 2015. године у Србији била изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложна малигним болестима. Како је истакао предсједник државне комисије Дарко Лакетић, значајан пораст оболијевања је постојао и у групи дјеце од 15 до 18 година, али резултати за ту групу могу бити познати тек за неколико година.
