Петрич је казао да косовски проблем треба сагледати у целини, јер он не датира само од НАТО интервенције, већ много раније, али је додао и да је НАТО бомабрдовање било нелегално.
Он је, током дискусије под називом „20 година од НАТО бомбардовања, има ли Балкан будућност?“, у организацији Аустријско-српског покрета солидарности у Бечу, објаснио да је распад Југославије почео одузимањем аутономије Косова, а завршен је конференцијом у Рамбујеу.
Указао је да је споразумом Јељцин—Милошевић отворен пут ка интернационализацији питања Косова, јер је тај документ дозволио долазак посматрача, а даљи споразум Холбрук—Милошевић је био даљи корак ка већој интернационализацији, којим је први пут дата могућност НАТО-у за ненаоружане посматрачке летове над српском територијом.
„Историја косовског проблема је дуга, и не почиње тек 1989. са Милошевићем, већ раније, непосредно после смрти Тита, када је било протеста у Приштини, што је водило ка томе да се конфликт интензивира“, објаснио је он.
Говорећи о Рамбујеу, Петрич је указао да војни део споразума није био део преговора, јер је о њему било могуће преговарати само са владом у Београду, а не и са косовским Албанцима.
Према његовим речима, грешка је мислити да је било преговора о војном делу, такозваном Анексу Б.
„Формулације из Анекса Б су преузете из Дејтонског споразума који је Милошевићев потписао 1995. То није значило да је НАТО намеравао да запоседне Југославију“, указао је он.
Навео је да је постојала потпуна транспарентност међу три главна преговарача, међу којима је био и представник Русије Борис Мајурски, који је, према Петричевим речима, пасивно подржао војни део, јер се о њему није преговарало.
Петрич, који се заједно са аустријским публицистом Ханесом Хофбауером сложио да је НАТО бомбардовање било илегално, јер је било противно међународном праву, рекао је да је неисправна тврдња да су САД планирале овај рат унапред.
„Нисам пријатељ америчког милитаризма, али први који је рекао да су пропали преговори био је Париз, чији званичници су дали назнаку да ће сада ствар преузети НАТО. То је за мене било шокирајуће, јер је Француска била вековни савезник Срба у свим ратовима“, нагласио је он додајући да Србија треба да се пита зашто им је тада вековни пријатељ окренуо леђа.
Такође је пренео да је српска делегација била професионална у преговорима, а косовска „дошла из шуме“, те да је било логично да је предводи председник Ибрахим Ругова.
Међутим, како је објаснио, дошло је до срећних околности да је вођење делегације преузео шеф ОВК, који је морао да потпише расформирање сопствене формације.
„Били смо сведоци сцена у Рамбујеу, када је потпуно неискусни шеф ОВК реализовао у шта се упушта. Због тога је била потребна тронедељна пауза“, рекао је он.
Петрич је казао да је Милошевић, иако је делегација Србије дала назнаке да је спремна да прихвати споразум, одлучио да Београд од њега одустане.
Присетио се да је приликом последње посете преговарача Милошевић одбио и понуду руског преговарача да се наставе преговори.
„Милошевић је био тај који је и поред претње НАТО интервенције одлучио да не жели нове преговоре“, тврди он.
Подсетио је да је НАТО против српских положаја интервенисао 1995. у БиХ и да је то донело мировни споразум, па су повлачене паралеле са Косовом.
Међутим, како је констатовао, деловало се супротно томе, јер се најпре преговарало у Рамбујеу, а потом бомбардовало.
Петрич је констатовао да су дипломатија и војска увек противници у проналажењу решења, јер дипломатија жели солуцију мирним путем, а војска војним средствима.
Хофбауер је критиковао Петрича тврдећи да се он упуштао у разговоре са терористима, и да није стао на страну политичара у Аустрији, из редова његове Социјалдемократске партије, који су били против рата.
Такође је оценио да Србија није могла да прихвати споразум у Рамбујеу због Анекса Б, јер то не би прихватила ниједна земља.
Указао је да чак ни албанска делегација није желела првобитно да потпише, јер је Адем Демаћи видео да ће он значити да ће Косово постати протекторат.
„Онда је из рукава извучен Хашим Тачи који је прихватио споразум и отворио могућност за подизање највеће војне базе САД на тлу Европе“, објаснио је Хофбауер.
