Овом одлуком, која је данас објављена на сајту Суда, наложено је да се суђење понови пред Вишим судом у Београду и отклоне све нелогичности из пресуде и повреде кривичног поступка.
Укинутом пресудом, некадашња секретарка Владе Србије Живка Цица Кнежевић била је осуђена на годину и по дана затвора, а тадашњи директор Дипоса Милош Лончар на годину дана због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, а Марковићева јер их је подстрекивала на извршење тог дела.
Ова укинута пресуда била им је изречена после скоро 15 година од покретања кривичног поступка, који ће сада да се настави поновним првостепеним суђењем.
Марковићевој се судило у одсуству, јер је недоступна правосудним органима Србије и за њом је 2005. године расписана међународна потерница.
Она је оптужена да је подстрекавала Живку Кнежевић да без неопходне процедуре прибави стан у Београду од 47,36 квадратних метара Илони Пешић, дадиљи њеног унука.
Живка Кнежевић је оптужена и да је незаконито прибавила стан у Београду од 57,51 квадратних метара тадашњој директорки Дома здравља Жагубица Љиљани Илић, а она и Лончар се заједно терете и да су незаконито прибавили стан у Београду од 87,38 квадратних метара Кохану Морини, сину тадашње савезне министарке за избеглице Братиславе Морине.
У образложењу одлуке Апелационог суда наводи се да је пресуда укинута пошто садржи битне повреде одредаба кривичног поступка јер је неразумљива и противречна датим разлозима, нема разлога о чињеницама које су предмет доказивања, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни.
„Због тога је и чињенично стање остало погрешно и непотпуно утврђено, при чему је првостепени суд применио закон који се не може применити“, наводи се у одлуци Апелационог суда.
Тај суд је констатовао да у образложењу пресуде првостепени суд наводи да је оптужница више пута мењана (да је долазило до обједињавања и раздвајања поступка), да је последњи пут прецизирана 24. октобра 2017. године, при чему по овој оптужници, како наводи Апелациони суд, тужилац мења период извршења кривичног дела за све окривљене, као и вредност прибављене имовинске користи за Илону Пешић, Љиљану Илић и Кохана Морину.
Због тога је Апелациони суд закључио да су основани жалбени наводи да су таквим изменама учињене битне повреде одредаба кривичног поступка јер је суд прекорачио оптужбу и изменио чињенични опис на штету свих окривљених, продуживши време извршења.
„Пре свега, из списа предмета се поуздано не може утврдити да су окривљени и њихови браниоци у складу са законом упознати за извршеним изменама, да ли су се о томе изјашњавали, нити суд даје икакве разлоге у образложењу пресуде на које радње и на којег од окривљених се односи датум 24. новембар 2000. године, као последњи датум извршења дела свих окривљених, а што је значајно за правилну примену закона“, указао је Апелациони суд.
Такође сматра да је првостепени суд погрешно закључио да је у конкретном случају закон који је важио у време извршења дела најблажи за учиниоце, због чега је применио закон који се не може применити, а што представља повреду кривичног закона због којих је првостепена пресуда морала бити укинута.
„Због тога су и разлози првостепене пресуде у погледу правне квалификације кривичног дела окривљених супротни изреци пресуде“, напомиње Апелациони суд.
Такође сматра и да су основани и жалбени наводи браниоца Мирјане Марковић да је нејасно „зашто првостепени суд за радње које су оптужницом од 2. децембра 2002. године Марковићевој стављене на терет да је извршила од 1. до 21. септембра 2000. године није применио институт застарелости кривичног гоњења, будући да је тужилаштво за наведене радње извршило преквалификацију оптужнице након протека рока од 10 година, дакле након наступања застарелости за радње извршене у том периоду“.
